Терапијска заједница „Земља живих” – Вилово

Мало село Вилово има око 1.200 становника, у Јужнобачком округу, општини Тител, у близини манастира Ковиљ. У том селу равничарске лепоте све је тихо. На салашу затичемо прозивку. Окренути леђима представљају се ‒ „зовем се, имам ... година, био сам зависник ... година, овде сам већ...",  и тако редом. Већином су вишегодишњи зависници.

На таквом месту имаш утисак да си потпуно изолован. На салашу животиње, виноград. Све то одржавају, раде. У раду је спас. Ту заиста зависници немају када да седе, пуно је обавеза...
Уз молитву, рад, искрено пријатељство, истину и одрицање ‒ одвикавају од зависности. Не пуши се, нема алкохола, телевизије; човек се концентрише на ʼунутрашњостʼ свога бића и тако упознаје своје слабости и врлине. Заједница подржава и помаже да се човек поправи и нађе мир.

Све послове у кући обављају момци у братству. Прављење хлеба, чишћење по кући, рад у столарији, башти, рад са животињама, као и уметничко стваралаштво, иконописање, резбарија, позориште ‒ неке су од активности искључиво васпитног карактера. Услов за улазак у заједницу је само један: жеља за мењањем!

У тој заједници нам је Београђанин причао шта му је алкохол узео. Под дејством те зависности побегао је са своје свадбе. Она је била трудна али му је опростила, па су из те везе рођена два детета. Међутим, њему то није било довољно да се ослободи зависности. Када је својом самовољом упропастио све што је могао, потражио је помоћ у овој заједници. Да ли га посећују? Не. Да ли ће му некада опростити? Време у коме га чека дуга терапија јесте његова утеха, ту је нада да ће га разумети и поново прихватити.

Кад смо већ кренули кући, пошли су и они. Куда? Да помогну сељанима. Пошли смо са њима. Много хвале имају домаћини из села за ове момке. Кажу да су вредни, и да увек рачунају на њих. Ми смо кренули задовољни и уверени у то да су ти млади људи одлучни да се мењају.