Ако ниси на терену – ниси у послу

Порекло голфа, који је однедавно стигао и у наше крајеве, никада није јасно утврђено. Неки подаци говоре да су Римљани још за време владавине Цезара играли игру сличну голфу, звану „паганица", користећи један савијени штап да би ударали мекану, перјем испуњену лоптицу. Неки подаци откривају нам и да су различите европске земље имале игре сличне римској, међутим, без обзира на то одакле тај спорт „вуче" корене, Шкоти су га током 15. века дефинитивно популаризовали и раширили по свету.

Колико је голф у Шкотској био заступљен и популаран сведочи и податак да је 1457. године, за време владавине Џејмса Другог, тај спорт забрањен, пошто је претио да потпуно потисне стрељаштво које је у то време било од виталног заначаја за одбрану земље. Упркос томе, Шкоти су наставили да га играју на игралиштима поред мора званим „линкс".

У Шкотској се и данас игра на најстаријем голф терену „Сент Ендруз", који датира још с почетка 16. века. У Великој Британији игра је установљена у 17. веку уз помоћ Џејмса Шестог од Шкотске и касније Џејмса Првог од Енглеске, који су иначе били страсне присталице голфа.

И данас је то за многе једна од најузбудљивијих, али и најпрестижнијих игара на свету. Сматра се да отприлике шездесет седам милиона људи широм света редовно игра голф. 

У чему је његова привлачност?

Један од одговора је да је голф игра за све, за мушкарце, жене и децу, и то свих узраста. Партија голфа је својеврсна физичка и ментална вежба те је стога играње здраво и сигурно, а будући да се игра на теренима у природи, делује веома окрепљујуће. Социјални аспект голфа понекад је исто тако важан као и провођење времена на терену. Придруживање голф клубу или друштву веома је добар начин за дружење, стицање нових пријатеља а у последње време и пословних контаката, те није чудо што тај спорт зову и „спортом за бизнисмене". Тако је „Почасно друштво единбуршких голфера" установљено у Единбургу давне 1744. године. Тај клуб, тачније друштво, створило је прва голф правила која су имала циљ да елиминишу локалне варијације у игри. Десет година касније основан је и „Краљевски и древни голф клуб" у Сент Ендрузу у Шкотској и постао званична организација за одређивање правила голфа, а има их 42.

Између 1750. и 1850. године голф је постао онакав каквим га ми данас знамо. У том периоду основано је много клубова, као и такмичарских шампионата, па су они најбољи стекли славу и реноме. И опрема за голф је напредовала. Од дрвене и перјане, лоптица за голф је крајем 19. века добила данашњи изглед. Њену величину и тежину установила је тек 1930. године Британска голферска асоцијација, док су Американци две године касније „избацили" своје мере. Стандард је установљен, веровали или не, тек 1990. године. По њему, лоптица не сме да буде тежа од 45,93 грама а пречник не треба да прелази 42,67 милиметара.

Да ли сте се икада запитали чему служе рупице на лоптици за голф?

Те рупице имају задатак да смање сметње изазване ветром и дозвољавају рупичастој лоптици да „путује" много даље него глатка лоптица. Ако их ударите истом јачином, лоптица са рупицама имаће домет чак преко 250 метара, за разлику од глатке лоптице која може да „путује" само нешто више од 60 метара. Рупице дозвољавају ваздуху да се „држи", односно да приања за лоптицу мало дуже, спречавајући стварање струја, односно вртлога који може бити додатна сметња за лоптицу.

Наравно, поред штапа, лоптице, малог голф возила и „фенси" одеће, уз тај спорт иду и непрегледни терени, без којих не би био оно што јесте. Неки подаци указују на постојање више од 100.000 терена на свету, од тога 1.888 у Енглеској, 604 у Немачкој, 110 у Аустрији, 23 у Чешкој, 11 у Словенији, шест у Мађарској и један у Хрватској. До скоро наша земља није имала терен. Први покушај да се у старој Југославији изради голф терен забележен је тридесетих година 20. века. За то се залагао Милан Стојадиновић, тадашњи председник владе, али је рат омео изградњу терена. Иако је прошло доста година од те прве идеје, захваљујући Голф клубу Београд, од скоро голфери и код нас могу уживати у терену са девет рупа на Ади Циганлији, као и у Жабљу, близу Зрењанина. Стручњаци кажу да је обуку за почетнике неопходно проћи како се на терену не би правио застој. Уосталом, правила са мини-голфа, који сте вероватно играли досад, битно се разликују од „правог" голфа, те обука никако није на одмет. Иначе, терен за голф је велика површина, у просеку од 50 хектара, мада већина заузима између 30 и 70 хектара. Састоји се стандардно од 18 поља или јама, али може имати и девет поља која се онда двапут прођу. Постоје и терени са већим бројем јама, нпр. 36 или више, често направљених тако да се могу комбиновати на више начина. Терени су углавном прекривени травом, али на њима има и препрека у виду бара, језера, потока, пешчаних површина и шумарака који игру чине занимљивијом и динамичнијом.

И зато, ако сте голф досад гледали само на неком страном програму јер нисте имали где да га упражњавате, тзв. море Београда - Ада Циганлија, једина вам засад пружа могућност да уживате у чарима тог спорта и придружите се свима онима који су пронашли начин како да се рекреирају и проведу своје слободно време. А ако сте којим случајем и бизнисмен, онда никако не смете да пропустите партију голфа јер имајте на уму изреку: „Ако ниси на терену, ниси у послу"!