Виртуелна болест

На тржишту се прошле године појавило неколико виртуелних игара и виртуелних наочара које нам представљају жељени садржај и нуде потпуни доживљај. Међутим, дуг је пут од замисли до реализације, односно потпуног задовољства, а многи се питају да ли ћемо икада до тога доћи. 

Научници указују на то да све више људи не подноси виртуелне садржаје пошто се уз њих често јавља и болест кретања. Најчешћа је код жена и разликује се од случаја до случаја.

Кеј Стенеј, инжењер који се бави развојем виртуелне реалности у Орланду, истиче да је свакога дана све више оболелих. Између 25 и 40 посто корисника виртуелне технике пати од неке врсте болести покрета и кретања. Кретање у аутомобилима, авионима или бродовима код њих изазива вртоглавицу, главобоље и друге облике смањене перцепције. Међу оболелима је највише жена, чак 78 процената.

Највеће инвестиције у виртуелној индустрији усмерене су ка видео-игрицама. На њихову производњу и маркетиншке кампање троше се милијарде долара.

Међутим, виртуелна техника користи се и у свакодневном животу: у ауто-индустрији, у архитектури (омогућава да видимо и лакше доживимо неку зграду), образовању (наставници на часовима користе виртуелну технику како би деци показали одређене савремене и историјске знаменитости).

Баз Рокер, стручњак са Универзитета Висконсин-Медисон (САД) који се бави неуронауком, истиче да иако наше очи опажају и прате кретање у виртуелном свету (било да је реч о виртуелним аутомобилима било свемирским летелицама), наш мозак зна да се ми заправо не крећемо. И ту се јавља конфликт који доводи до физичких и емотивних проблема.

Иако се истраживачи труде да тај проблем реше због огромног профита, има и оних који тврде да се у томе неће далеко стићи.

Приредила Јасмина Вујновић Милошевић