Приче зависника из заједнице у Ченеју

У Јужнобачком округу, у општини Нови Сад, на стотинак километара од Београда, налази се насеље Ченеј. На салашу у бившој основној школи, изграђенoj 1888. године (седамдесетих година је престала са радом), двадесетак младих у молитви и раду на путу је излечења од зависности.
У дисциплини коју су раније презирали, раду од којег су бежали, истини коју су ретко говорили и молитви којом се лече, покушавају да промене сопствену личност.
Најважнији корак је - не тражити изговор и оправдање у другима и прихватити сопствену одговорност и кривицу.

Посетили смо заједницу у Ченеју. Приче тих зависника су невероватне, а опет сличне причама зависника ма где их срели. Срели смо младе, али и људе средњих година. Док је најмлађи причао о двадесетчетворочасовној игри на компјутеру, најстарији међу њима је са сетом причао о породици - сину и жени у иностранству. Дали су му рок да се оснажи, ослободи зависности. Чекаће га, ако испуни обећање.

И док под утиском различитих судбина, у тишини сређујемо мисли, прилази нам леп младић, Новосађанин. Када помислиш да си чуо најгоре, да нема горег, доживиш изненађење... Његова исповест била је најпотреснија. И он је у причу о зависности ушао сам, уверен да је јачи од свега, да све може да контролише, а онда је дрога почела да контролише њега. „Каје се" - каже, а како и не би. Због тог његовог порока и лома у породици отац је доживео инфаркт. Умро му је на рукама, а он се сада, после вишемесечне терапије и тог болног сећања, осећа лоше.