Идеал женске лепоте

Према мишљењу теоретичара, савремена схватања лепог у тесној су вези са уметношћу. Ана Дебенедети, кустос у музеју „Викторија и Алберт", сматра да је ренесансни сликар Ботичели са својом „Венером", на неки начин, установио идеал лепоте двадесетог века. Тај идеал се управо у двадесетом веку мењао на сваких десетак година.

У првој деценији жене су почеле да воде рачуна о исхрани и брину о одржавању тежине. Тада је идеал за жену била висина од 162 цм, а тежина 63 килограма. Од 1910. до 1920. године жена је требало да буде лепа, отмена и одмерена. Од 1920. до 1930. остварен је значајан напредак у еманципацији жена. Статус жена у друштву је побољшан, постепено су добијале право гласа, постале су самосвесније, чему се прилагођавала и мода.

У годинама пред Други светски рат, савршена жена и даље је требало да буде висока око 163 цм, али и лакша, са 53 кг. Идеалан обим кукова је био 90, обим струка 66, а обим груди 84 цм. Под утицајем филма, и светски идеал лепоте мењао се великом брзином. Жене су тежиле да достигну изглед лепотица са великог платна. Од Марлен Дитрих, која је неговала дечачки изглед, до Ингрид Бергман која је била оличење женствености и смерности.
Налет фашизма поново је деградирао положај жена и поништио све резултате које су до тада постигле у процесу ослобађања и еманципације. После Другог светског рата почиње поновна борба за права и положај жена.

Филмске иконе двадесетог века

Од 1950. до 1960. идеал женске лепоте промовисала је Мерилин Монро. Иако ниска растом, наметнула је нове трендове: димензије 91-56-91 цм, напућене усне, за које је користила пет различитих кармина и сјајеве црвених тонова, брижно неговање бледе пути. Тело са облинама, узак струк и наглашене груди постају симбол женког сексепила. То је епоха чувених лепотица Елизабет Тејлор, Грете Гарбо, Софије Лорен... Међутим, до краја тог периода, глумице Одри Хепберн и Грејс Кели уносе у моду витку фигуру без изражених облина, а главни атрибут постају дуге ноге.

Деценију између шездесетих и седамдесетих година обележила је Твиги, икона светске поп културе. Имала је 41 килограм и дечачко тело. Својом неоспорном харизмом и прелепим очима задобила је пажњу модне јавности. Жене које прате трендове масовно су почеле да држе дијете. Кампања мршављења наставила је да напредује, а дечачки изглед је био на цени и у следећој деценији. Осамдесетих мршаве жене су и даље биле у моди, али јако, здраво и затегнуто тело постало је императив. За постизање таквог изгледа очекивала се појачана физичка активност, популаран је постао аеробик, а икона тог времена била је Џејн Фонда.

Време супермодела

Период деведесетих обележили су супермодели Наоми Кембел, Синди Крафорд, Линда Еванђелиста, Клаудија Шифер. Ера супермодела промовише атлетску грађу. Високе девојке затегнутог тела, али са облинама, сматране су савршеним.

Почетак двадесет првог века наметнуо је нове стандарде - веома мршаво тело и огромне груди. Узор постаје Памела Андерсон. Латино дива Џенифер Лопез понела је титулу најлепше жене света по избору америчког магазина „Пипл" (2011). Благо препланули тен, раскошна коса у нијансама злата и меда и очи боје лешника, постали су идеал савремене жене.

Идеална женска фигура налаже раван стомак, велике груди, изражену задњицу, размак између бутина. Жена је витка, али не мршава. Стога се све већи број жена одлучује за пластичну хирургију. Сваки недостатак данас је могуће отклонити скалпелом, хијалуроном, силиконом, природни процес старења замаскирати ботоксом, али не и зауставити. У том мноштву узора, шта данас представља идеал лепоте у вашем оку?