У борби за здрава срца

Несумњиви напредак у лечењу кардиоваскуларних болести - најновији стентови, савремени скенери - спасао је многе животе, али нажалост, није изменио чињеницу да сваки други становник Србије, па и региона, умире од последица неке кардиоваскуларне болести.
У емисији „Све боје живота" професор доктор Небојша Тасић говорио је о узроцима све присутнијих кардиоваскуларних болести, али и свему ономе што савремена медицина нуди оболелима и људима који желе да на време заштите своје здравље. 

Како објаснити све већи број оболелих од кардиоваскуларних болести на овим просторима?

- Сви у овом региону делимо веома сличан, ако не и исти начин живота комбинован са стресом, факторима ризика који су јако изражени, у које пре свега спадају пушење, физичка неактивност, веома сличан начин исхране. Али да ствар употпуним, све земље евроазијског региона (Русија, Белорусија, Казахстан, Азербејџан...) имају такође веома висок ризик оболевања и умирања од инфаркта и шлога.

Чињеница је да они који су ушли у седму деценију знају да треба да контролишу здравље. Чини се да је код њих свест о сопственом здрављу већа него код припадника тзв. „средње генерације". 

- Управо је зато ХИСПА (Удружење центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога) направила једну апликацију за мобилне телефоне (и за ајфон и за андроид телефоне), где можете добити најновије и најквалитетније савете о томе јер мислимо да је едукација лекара и становништва оно што је најважније. Зато млади људи треба да се редовно прегледају код свог породичног лекара - ако је потребно и ако имају висок кардиоваскуларни ризик. Да напоменем, ХИСПА центри нису домови здравља, ми не лечимо „све и свја". Ми смо ту да идентификујемо болеснике који имају веома високу вероватноћу да доживе инфаркт и шлог и да на време то спречимо.

Шта се дешава са онима који иначе имају низак крвни притисак, али се одједном појави проблем?

- Није одједном, даћу вам један пример: највећи број жена има већи део живота низак крвни притисак, јер, познато је да и полни хормони и друге ствари у генеративном периоду штите жене. Рецимо, код жена које су пушачи чим дође до менопаузе, престанка менструације, врло брзо долази до скока крвног притиска јер крти крвни судови и други фактори одраде своје. Ништа то није одједном, постоји одређен пут, фактори ризика који су довели до тога.

На који начин људи могу да стигну до ХИСПА центара, да ли треба да их упути ординирајући лекар или они могу сами да се јаве (јер управо покушавамо да им скренемо пажњу да одређене здравствене тегобе не приписују променама времена, чему смо сви склони)?

- Људи прате свој организам, знају да ли им више смета прелазак из топлог у хладно или из хладног у топло. У разговору са лекаром дознају шта се ради у тим тренуцима. Прво се мало редовније мери крвни притисак, да се види како се човек осећа; ако је заиста много лоше треба да се јави свом лекару који ће га прегледати и одредити шта је најбоље за њега. Наравно, то ствара велике гужве у чекаоницама јер у тој варијанти сви 'нагрну' код лекара. То је један део приче, други део приче су ХИСПА центри, које имамо и у државним и у приватним здравственим установама - заиста се трудимо да у великом броју центара прегледамо што више људи и на тај начин пружимо пацијенту оно што је најбитније. Пацијенти могу и самостално да се јаве, али и ту молим за разумевање - велики број људи тражи нашу помоћ јер су прегледи комплетни, имамо и своје програме дијете, програме физичке активности прилагођене њима, антистрес програме. Не може се иста терапија применити на сваког ко има повишен притисак. Режим исхране и физичка активност морају бити прилагођени сваком пацијенту понаособ, и због тога смо, применом најсавременијих светских и домаћих програма, акценат ставили на индивидуалност.

ХИСПА центри се отварају како у оквиру клиничких центара тако и у домовима здравља и бањским центрима у Србији и земљама у региону, Црној Гори, Босни...

- Ми се развијамо, отварамо ХИСПА центре у још већем броју клиника и земаља. У Републици Српској смо отворили центре у великом броју установа, укључују се и друге земље у окружењу (Бугарска, Македонија). Посебно сам поносан на наше сараднике. Морамо едуковати и пацијенте, они се и сами едукују. Нажалост, неки добро, неки лоше, путем интернета. Много је и емисија на телевизији, много је портала, много је веб-страница и ми се трудимо да им пружимо највалиднију, најбољу информацију; у крајњем случају, жива реч је најважнија, посета лекару, осмех - то је оно што је за пацијента најважније.