Први комад рубина из лабораторије који „није вештачки“

Хемијски процес који је осмислила и развила енглеска научница могао би да буде прва метода за узгој рубина која реплицира природан настанак овог драгог камена. Према првим оценама, реч је о узгоју драгуља који не би били вештачки.

Софи Бунс, која је предавач и истраживач дизајна накита на Универзитету Западне Енглеске (UWE) у Бристолу, развила је хемијску технику за покретање процеса раста драгог камења.

Метода омогућава да се сићушни фрагмент правог рубина умножава и то без ремећења његовог окружења уколико је драги камен, на пример, део наруквице, прстена, огрлице или неког другог комада накита.

На Универзитету верују да је ово први " in situ" процес на рубину који је са успехом изведен.

Да би узгајала драго камење, Софи Бунс је прикупила „семе“, то јест узела је комадиће који су били остаци рубина приликом обраде.

Ставила је фрагмент рубина у платинасти оквир, какав би на пример био на прстену, а затим користила хемијски агенс назван флукс. На тај начин снижена је температура, што омогућава формирање драгуља, то јест његов раст.

За разлику од драгуља комплетно гајеног у лабораторији, што може бити енергетски интензивано, или драгог камена који се рударењем вади из земље, ови драгуљи расту у пећи из комада отпадног материјала и при том је потребно само неколико дана и „пет сати енергије“ да би „порасли“.

„Експериментишем да их узгајам у пећи између пет и 50 сати. За више времена добијаће се кристали који су мало чистији и већи“, објаснила је Софи Бунс додајући да ради на скраћивању временског процеса како би га учинила одрживијим.

Према њеним речима, метода доводи у питање идеју да је драго камење које је направио човек синтетичко.

„Помало непредвидив раст карактерише природне аспекте и ово, као произвођач накита, сматрам фасцинантним“, истакла је Бунсова.

Ребека Ендерби, дизајнерка накита из Бристола која је писала чланке о дијамантима узгојеним у лабораторији, каже да се перцепција њихове вредности мења: „Овако узгојено драго камење у лабораторији није вештачко. Процесом се опонаша оно што расте хиљадама година у земљи, тако да су приступачнија алтернатива ископаном драгом камењу“.

Ендербијева је додала да драгуљи узгојени у лабораторији имају потенцијал да буду еколошки прихватљивији.

„Међутим, они користе много енергије за стварање, тако да би требало наћи начин да се производе зеленом енергијом“, оценила је дизајнерка.

Пројекат узгоја рубина, који је део докторског рада Софи Бунс, обезбедио је финансирање друге фазе.

Универзитет у Бристолу се такође укључио у истраживање тако да се у наредној етапи може проширити и на узгој другог драгог камења.