Због климатских промена можемо добити „поплаве на стероидима“

Загађење које потиче од све топлије планете удвостручило је шансе за екстремне падавине које су погодиле Централну Европу у септембру, показују резултати истраживања.

Научници су открили да је глобално загревање учинило да непогоде које су уабележене у области од Аустрије до Румуније буду јаче, а тиме штета и опасност буду већи.

Када је реч о киши, повећање је, услед климатских промена, износило најмање седам одсто, утврдила је Светска метеоролошка атрибуција (World Weather Attribution), што је довело до тога да су градови погођени двоструко већим количинама воде.

„Тренд је јасан – ако људи наставе да пуне атмосферу емисијама фосилних горива, ситуација ће бити тежа“, рекао је Богдан Чојницки, климатолог са Универзитета природних наука у Познању и коаутор студије.

Олуја Борис застала је над Централном Европом средином септембра и избацила је рекордне количине кише на Аустрију, Чешку, Мађарску, Пољску, Румунију и Словачку. Обилне кише претвориле су мирне потоке у дивље реке, изазивајући поплаве које су уништиле куће и убиле око 20 људи.

Заштитне мере које су предузете у погођеним областима, истичу истраживачи, смањиле су број жртава у поређењу са сличним поплавама које су погодиле регион 1997. и 2002. године.

Стручњаци су позвали надлежне да припреме и имплементирају бољу одбрану од поплава, системе упозорења и планове за реаговање на катастрофе и упозорили да се не дозволи градња у подручјима склоним поплавама.

„Ове поплаве указују на то колико климатске промене постају скупе. Чак и уз вишедневне припреме, поплавне воде су и даље опустошиле градове, уништиле хиљаде домова. Европска унија обећала је 10 милијарди евра помоћи“, рекла је Маја Валберг, технички саветник у Климатском центру Црвеног крста и Црвеног полумесеца и коаутор студије.

Студије брзе атрибуције, које користе утврђене методе, али се објављују пре него што прођу кроз дуге процесе рецензије, испитују како људски утицај утиче на екстремне временске прилике непосредно након катастрофе.

Научници су упоредили падавине забележене у Централној Европи током четири дана у септембру са количинама које су добијене у симулацији за свет који је хладнији за 1,3 степена, што је ниво загревања који је до сада изазван сагоревањем фосилних горива и уништавањем природе.

Симулација је људском утицају приписала „удвостручење вероватноће дешавања и повећање интензитета од седам одсто“.

Али ови резултати су чак „конзервативни“, наводе научници, јер модели не моделирају експлицитно конвекцију и тако могу подценити падавине: „Наглашавамо да је правац промене веома јасан, али стопа није“.

Уз „праве“ услове можемо добити „поплаве на стероидима“

Физичари су показали да сваки степен Целзијуса загревања омогућава ваздуху да задржи седам одсто влаге више, али да ли ће се то и десити, зависи од доступности воде.

Кише у централној Европи покренуте су када се хладни ваздух са Арктика сусрео са топлим, влажним ваздухом из области Средоземног и Црног мора.

Топлија мора појачавају кишни део хидролошког циклуса, иако на деловима копна влада тенденција према сушнијим условима, рекао је Мирослав Трнка, климатски научник са Института за истраживање глобалних промена, који није био укључен у студију. Уз „праве“ услове, упозорио је, можете добити „поплаве на стероидима“.

Трнка је факторе који доводе до екстремних падавина упоредио са играњем лутрије. Повећање ризика од глобалног загревања, нагласио је, је као куповина више лутријских листића, и то у дужем временском периоду, и уз промену правила тако да више комбинација бројева резултира победом.

„Ако се довољно дуго кладите, имате веће шансе за џекпот“, поручује Трнка.

Студија је показала да би веће четвородневне падавине могле да нас задесе ако се свет загреје за два степена Целзијусова изнад прединдустријских нивоа. У том случају, повећање у односу на садашње стање било би око пет одсто у интензитету падавина и чак 50 одсто у вероватноћи догађања.

Други фактори би додатно могли да погоршају ситуацију, као што је колебање млазних струја, за које неки научници сумњају да, услед глобалног загревања, све више задржавају временске системе на једном месту. Млазне струје су брзотекуће, уске, вијугаве струје ваздуха у атмосфери Земље.

Студија објављена у понедељак у стручном часопису Nature Scientific Reports, предвиђа да ће се такви системи блокирања повећати и у случају средњих и најгорих сценарија емисија гасова са ефектом стаклене баште.

Додатно загревање пратиће учесталије, јаче и опасније поплаве   

Хејли Фаулер, климатолог Универзитета Њукасл, која није била укључена у студију, рекла је: „Ове велике олује, одсечене од млазних струја, могу да стагнирају на једном месту и производе огромне количине падавина, подстакнуте повећаном влагом и енергије из океана који су рекордно топли“.

Ове „блокиране“ олује, објашњава Фаулерова, које се споро крећу постају све учесталије и предвиђа се да ће се то додатно повећати уз додатно загревање.

„Питање није да ли треба да се прилагодимо на више оваквих врста олуја, већ можемо ли“, истакла је Фаулерова.

Светска метеоролошка атрибуција је недељу после олује Борис описао као „хиперактивну“ јер је 12 катастрофа широм света покренуло њене критеријуме за анализу, више него током било које недеље у историји ове организације.

Студија није покушала да утврди колико је глобално загревање повећало разарања која су изазвале кише, али истраживачи истичу да чак и мања повећања падавина несразмерно повећавају штету.

„Скоро свуда у свету је случај да мало повећање падавина доводи до повећања поплава сличног реда величине, али то доводи до много већег раста штете“, поручила је Фридерике Ото, климатолог Института Грантам при Империјалном колеџу у Лондону и коаутор студије.