Свети Трифун и Свети Валентин

Свети Трифун је рођен у селу Кампсади у Фригији. Од самог детињства на њему је била велика благодат Божја, те је имао дар да исцељује болесне и изгони зле духове. У то време Римским царством владао је цар Гордијан III, чија је ћерка Гордијана напрасно полудела. Ниједан лекар у царству није могао да је излечи. Тада је зли дух из девојке проговорио и рекао да њега нико не може истерати, осим, угодника Божјег, Трифуна.

Сматра се да је овај светац заштитник винове лозе и виноградарства, па га као свог патрона славе виноградари и гостионичари.

Римокатоличка црква данас слави успомену на утамниченог епископа терсијског Валентина.

Римски цар Клаудије Други је сматрао да су ожењени мушкарци лоши војници и због тога је забранио венчања у читавом царству. Упркос наредби, Валентин је венчао један заљубљени пар, због чега му је 269. године одсечена глава. Легенда каже да је Валентин пре смрти послао слепој тамничаревој ћерки опроштајно писмо у којем је био жути шафран у знак захвалности за пажњу коју му је указала. У писму је стајао потпис „од твог Валентина". Догодило се чудо и девојка је прогледала. Иако је лутрија после тог догађаја била забрањена за жене, средином фебруара се и даље славио празник, али сада у славу Светог Валентина који је био заштитник заљубљених. Од тада потиче позната традиција да мушкарац пише вољеној жени слатку поруку која садржи њено име.

Дан заљубљених је најпре слављен на Западу, а последњих година је постао популаран и на нашим просторима. Пре него што се празник установио, Римљани су средином фебруара практиковали паганску прославу, неку врсту лутрије у којој млади мушкарци извлаче из кутије имена девојака које ће им бити партнерке током године. У покушају да се прекине са паганским обичајем, тадашњи папа је наредио да се уместо имена девојака у кутију убаце имена светаца - мушкарци и жене би извлачили име свеца на кога ће се угледати током године. Млади Римљани нису баш били одушевљени таквим изменама, али је црква трагала за пригодним свецем који ће заузети место паганског бога Луперкуса, у чију част се одржавала лутрија. Нашли су га у Валентину.

Почетком 19. века празник је почео да бива комерцијализован, па су поште од тада имале пуне руке посла због љубавних честитки које су се слале. Стотинама година уназад, деца у Енглеској имала су обичај да се на тај дан обуку као одрасли и певају од куће до куће. У Велсу је био обичај да се у дрвене кашике урежу срце и кључеви који су преносили поруку да би нечије срце могло да се „откључа". У неким земљама млада жена могла је да прими и неки одевни предмет од мушкарца - ако би га прихватила, то би значило да жели да се уда за њега. Постоје и веровања да ће се жена удати за морнара ако на Дан заљубљених угледа црвендаћа како лети. А ако угледа врапца, удаће се за сиромашног човека са којим ће ипак бити срећна.