Последице промене климе осећа цела Европа

Промене климе већ у великој мери утичу на екосистеме, економију и здравље и благостање људи у Европи, оцењено је у извештају "Климатске промене, ефекти и рањивост Европе 2016". Како се наводи, бележе се нови рекорди светских и европских температура, подизања нивоа мора и смањење леда на Арктику.

Обрасци падавина такође се мењају и влажни региони у Европи постају још влажњи а суви још сувљи. Глечери и снежни покривач се смањују док су истовремено у многим регионима све чешће и интензивније екстремне климатске појаве - врућине, суше, обилне падавине.

"Климатске промене трајаће још много деценија. Њихов обим и утицај зависиће од ефикасности примене глобалних споразума о смањењу емисије гасова са ефектима стаклене баште који ће нас такође подстицати да доносимо стратегије и политике прилагођавања како би умањили опасности од садашњих и очекиваних екстремних климатских промена", истакао је директор Агенције Ханс Брујнинкс.

Нико није поштеђен

Климатских промена није поштеђена ниједна област у Европи, мада неки трпе више од других, навела је Агенција која је континент поделила на седам био-географских региона наводећи последице климатских промена специфичне за сваки.

Србија је сврстана у континентални регион у коме се бележи и бележиће се више дана са ектремно високим температурама, мање падавина лети, опасност од поплава и шумских пожара ће бити већа, шуме ће бити мање а тражња енергије за хлађење ће расти.

Агенција предвиђа да ће јужна и југоисточна Европе бити "вруће тачке" климатских промена јер се ту очекују највеће последице. Тај регион већ је суочен са великим повећањем појава екстремне врућине и смањењем падавина и водотокова, што за последицу има већи ризик од још тежих суша, мањи принос пољопривредних култура, губитке у биодиверзитету и шумске пожаре.

У приобалним подручјима у западним деловима Европе биће већа пасност од поплава због подизања нивоа мора а очекују се и чешће олује.

Климатске промене за последицу ће имати и велике промене морских екосистема због измена киселости океана, загревања и ширења "мртвих" зона (у којима је мање кисеоника).

Екосистеми и активности људи на Арктику такође ће трпети у великој мери због знатног раста температуре ваздуха и мора и пратећег топљења леда на копну и мору.

Истовремено ће неки региони искусити позитивне ефекте климатских промена, нпр. побољшање услова за пољопривреду у деловима северне Европе.

Екосистеми, здравље људи и економија

Екосистеми и заштићене зоне угрожени су широм Европе, како климатским променама, тако и променом намене земљишта. У извештају ЕЕА упозорава се да промене климе представљају опасност за биодиверзитет на копну и мору и додаје да се многим биљним и животињским врстама мења животни циклус, да неке мигрирају северније и на веће висине док се неке инвазивне врсте одомаћују или шире. И морске врсте, посебно комерцијално важна риба, мигрирају на север. Све то неповољно делује и на економске секторе, попут пољопривреде, шумарства и риболова.

Климатске промене у виду екстремних временских прилика, промене у ширењу заразних болести и промене еколошких и социјалних услова одразиће се и на здравље људи. Поплаве су у последњих десет година већ осетно утицале на животе милиона људи у Европи.

Последице промена климе по здравље људи укључују повреде, инфекције, изложеност хемијским опасностима, последице по ментално здравље. Велике врућине су за последицу имале десетине хиљада превремних смрти а очекује се да високе температуре буду још интензивније и чешће и имају још горе последице, уколико се не предузму одговарајуће мере прилагођавања.

Истовремено ширење крпеља, тиграстог комарца и других преносилаца болести увећава ризик од Лајмске болести, енцефалитиса, вируса Западног Нила.

Веома високи ће бити и економски трошкови климатских промена, при чему највиши у медитеранском региону.

Европу ће такође погодити последице климатских промена ван континента кроз ефекте на трговину, инфраструктуру, геополитчке и безбедносне ризике и миграције.

Агенција наводи да се прилагођавање променама климе уводи у политике али и истиче да треба урадити још више. Као додатне могућности наводе се побољшање кохерентности политике у различитим областима, као и на нивоу ЕУ, транснационалном, националном и субнационалном, флексибилнији приступ управљању адаптацијом на климатске промене и комбинација технолошких решења, приступа екосистемима и "меких" мера.