Предвиђање агресивног понашања – не тако далека будућност

Колико год да је наука напредовала, људски мозак је и даље велика мистерија и неистражено поље које интригира многе стручњаке. Ипак, после вишегодишњих истраживања научници су открили део мозга који се активира непосредно пре наступа агресивног понашања.

 

Са жељом да потврди ранија сазнања о појавама које указују на агресивно понашање, истраживачки тим Универзитета Њуjорк открио је део мозга који се заиста активира пре него што особа постане насилна. Наиме, пре агресивне реакције укључи се део мозга који је иначе задужен за контролу телесне температуре, глади и сна. На тај начин је могуће приметити ране знакове потенцијалног насиља, ухођења, малтретирања и сексуалне агресије и тако спречити те облике понашања пре него што се догоде, пише британски Телеграф. „Наша студија успела је да детектује мождану активност неопходну за агресивне намере које се јављају у тренутку када се животиња спрема за напад", објаснио је др Лин, асистент-професор на Институту за неурологију Универзитета Њујорк. 

Овиме су потврђена истраживања немачког неуролога Герхарда Рота, који верује да је успео да лоцира део мозга „задужен за зло". На рендгенским снимцима тај „слој зла" појављује се као тамна маса. 

Подсетимо, др Рот је до те занимљиве теорије дошао истражујући мождану активност немачких криминалаца. Учесници експеримента су гледали кратке филмове у којима су приказиване бруталне и насилне сцене док су им стручњаци мерили мождане таласе. Тако је истраживање показало да одабрани криминалци немају емпатију или сличне емоције када виде сцене насиља.

Иако повлачи многа етичка питања, наведено откриће могло би да утиче на развој лекова којима би се у будућности могло контролисати насилно понашање, без употребе седатива или физичког спречавања.

Додатно, у теорији би, уз примену нове технологије, било могуће континуирано проматрање мождане активности како би здравствене или друге надлежне службе могле да реагују пре него што дође до насилног инцидента.

Филм „Сувишни извештај" из 2002. године, са Томом Крузом у главној улози, управо се бави овом идејом. Приказује мрачни свет будућности у којем се људима читају мисли и емоције.
Научници су свесни могућих етичких проблема при развијању таквих лекова јер, блокирање било које врсте емоција заправо је онемогућавање слободне воље и, на неки начин, задирање у људску природу. „Циљање на део мозга у коме се налази 'слој зла' с намером да се избегне агресија остаје само далека могућност, чак и у случају да се реше сви етички и легални проблеми", наглашава др Лин.

Приредио: Бранислав Јарић 

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 28. септембар 2024.
19° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи