Паралелни свет у нама, 2. део

"То је комбинација", истиче др Мирјана Рајилић Стојановић, доцент на Технолошко- металуршком факултету. "Зато што вероватно ми добијамо од мајке микробиоту. Још увек се не зна тачно начин како је она у нас постављена. Али услови средине дефинитивно утичу негативно на микробиоту. Оно што је мени било илустративно је пример индијске деце."

У контексту аутоимуних болести она су много здравија када се роде у Индији, а та иста деца, са истом породицом и генетиком, ако се роде у Британији (због велике миграције из Индије и Пакистана у Велику Британију) постају врло подложна аутоимуним болестима.

Негативне последице на здравље имају и лоши хигијенски услови, прекомерна употреба употреба антибиотика и детерџената или различитих конзерванаса у храни.

"Када помислите, ако нешто стоји на полици и конзервирано је, значи да ту постоји хемикалија која спречава развитак микроорганизама", размишља наша саговорница. "Ако тај производ унесете у своје тело, он ће такође спречавати раст микроорганизама! Та хемикалија је добра за производ, али не и за нашу микробиоту."

Истраживања недвосмислено потврђују да је савремено доба утицало на поремећај микробиоте. Истовремено, пример људи који живе у Амазонији или Африци, који међусобно имају веома сличну микробиоту, доказује да је управо њихов природни начин живота добар за њу.

"Ми се, наравно, данас нећемо преобратити у неку племенску заједницу, али мислим да је добро јести што природнију храну од целог зрна, и од целог производа - биљке", каже Мирјана. У прилог томе наводи пример гостовања Џејмија Оливера у Америци када је установио да деца нису знала како изгледају паприка и парадајз, јер су стално јели сос са парадајзом, заправо индустријски спремљену храну.

"Враћање природи је начин да поново успоставимо здраву и функционалну микробиоту", истиче Мирјана и објашњава шта у овом тренутку знамо.

"Нове генерације лекова и функционална храна каква се данас дизајнира, биће засновани на интеракцији микробиоте и људског здравља и хране као модулатора микробиоте".
У овом контексту, важан је пример Америке која има огроман проблем јер је трећина популације гојазна. По први пут, ситуација у овој земљи потврђује да ће прогнозирани животни век деце бити краћи него њихових родитеља, што је поражавајуће.

"Они масовно имају оболелу, масну јетру, и мислим да су препознали, пошто је установљена веза између поремећаја микробиоте и болести, да морају да поправљају ситуацију. Даљи просперитет цивилизације могућ је само уколико узмемо у обзир значај микробиоте, уколико развијамо методе да је очувамо". 

Величанствени универзум

Фантастичан је податак да је људски геном код свих људи исти 99,99 % , док су наше микробиоте међусобно различите 80-90% , што говори о изузетној разноврсности тог необичног микросвета који живи у нама. Можемо га посматрати и као форензичко средство јер представља специфичан „отисак прста" сваког појединца.

"Када људи кажу да смо се генетски навикли да једемо одређену храну, мислим да тај податак говори о грешци у интерпретацији. Нисмо се ми навикли него наша микробиота", каже наша саговорница.

Овај податак постаје важан у ситуацији када се примењују универзални начини лечења.Пример популарности соје као извора изофлавона, фитоестрогена који могу да спрече развој рака дојке, то најбоље потврђује.

"Испоставило се како је неопходно, да би соја имала здравствени ефекат, да се тај природни изофлавон соје трансформише до облика какав показује добру физиолошку активност. И то се дешава само са једним делом људи, и то само са онима који могу да изврше ту трансформацију, а то су углавном људи из Азије који традиционално једу соју", објашњава Мирјана Рајилић Стојановић.

Рецепт за нас са ових простора био би да се хранимо и лечимо биљкама типичним за наше подручје, јер смо се ми, тојест, наша микробиота, навикли да са њима сарађујемо.

Бити природан

Указујући на чињеницу да сиромашна друштва као предоминантну храну користе биљке, Мирјана истиче: "Волела бих да се прочује да исхрана пуна протеина није добра за наше здравље, зато што се ферментацијом протеина праве различити, јако токсични канцерогени производи."

Наша саговорница указује на још један важан проблем који је савремена цивилизација донела - прекомерну употребу простих шећера и масти.

"Мислим да ће једног дана постати прилично јасно да прости шећери нису добри, али да угљени хидрати нису лоши. Угљени хидрати су група која обухвата и просте шећере," каже наша саговорница.

"Ми смо раније уклањали угљене хидрате који нису могли да буду сварени под дејством човекових ензима. Данас је јасно да су мекиње у хлебу добре и да оне заправо хране нашу микробиоту. Ту видим мало померање."

Суштина проблема са шећерима и мастима јесте у томе да је злоупотребљен наша склоност ка слатком и масном.

Ово потврђује и наша саговорница. "Данас је храна дизајнирана да буде и слатка и масна, то нам се свиђа. То је сензуална карактеристика коју људски организам препознаје како би у обиљу хране препознао ону енергетски богату".

Постепеним освешћивањем и балансирањем онога колико треба да уживамо у храни и колико нам она чини добро, доћи ћемо до решења да једемо природније и здравије.

"Биће то добро и за нас и за нашу микробиоту. Мислим да је некакав универзални рецепт за здравље и срећу да будемо што природнији", закључује др Мирјана Рајилић Стојановић причу о величанственом универзуму микроба у нама.