Како музика превари ухо?

Нова истраживања указују на то да мозак поједностављује сложене обрасце, слично музичким форматима који „компресују" аудио-датотеке уклањањем редундантних података и уједначавањем одређених образаца.

Истраживање је објављено у журналу BMC Research Notes. Већ дуго постоји теорија да подсвест може да препозна одређене обрасце у оквиру сложених података, као и да је човеку прирођено да му једноставни обрасци пружају осећај пријатности и задовољства.

У чланку Лепота музике и сажимање информације: сложено за ухо, али једноставно за ум? др Николас Хадсон користи програме за компресију музике како би опонашао способност људског мозга да сажме аудио-информације.

Упоредио је количину компресије случајног шума са оном код разних музичких жанрова, укључујући класичну музику, техно, рок и поп, и утврдио да, иако се код случајног шума може компримирати само 86% његове првобитне величине датотеке, а код техно музике, рока и попа око 60%, очигледно сложена композиција, Бетовенова Трећа симфонија - може се компримирати чак на 40%.

Др Николас Хадсон каже да музичка ремек-дела, упркос очигледној сложености, поседују велику могућност сажимања, и да је управо та особина оно на шта човек реагује осећањима задовољства, пријатности, дивљења.

То би, према његовим речима значило да композитори, уколико желе да постану бесмртни, треба да компонују музику која звучи комплексно, али се може лако свести на једноставне обрасце, пријемчиве људском уху.

Приредила Татјана Цвејић