Камуфлажа и перцепција

У то време технике уништавања бродова торпедима ослањале су се пре свега на визуелни контакт. Након што би се брод уочио, утврђивала се његова удаљеност од подморнице, а затим израчунавало потребно време и дужина путовања торпеда, као и брзина кретања брода. Скривање бродова које се ослањало на разне, дотад познате технике војног камуфлирања ‒ није дало никакве резултате. 

Таква алармантна ситуација подстакла је британског сликара и морнаричког официра Нормана Вилкинсона на проналажење решења. Уместо скривања из видокруга непријатеља, Вилкинсон се досетио да збуњујућим дезенима онемогући непријатељу да утврди тачну позицију брода. Његов изум је назван Dazzle Paintings ‒ збуњујуће сликарство. Американци, за чију је морнарицу британски официр једно време радио као консултант, назвали су ту технику камуфлаже ‒ Razzle Dazzle.

Та такозвана заслепљујућа камуфлажа заснивала се на комбинацији различитих дезена као што су пруге (вертикалне, хоризонталне, дијагоналне) цикцак или неки други облици. Такође, истраживачи су утврдили да камуфлаже инспирисане природом могу знатно замутити наша чула и тако утицати на опажање брзине објекта, његове величине и облика. Са таквом врстом камуфлаже, „нишанџије" са непријатељских подморница нису лако могле утврдити удаљеност брода и његову брзину, те су торпеда промашивала своје мете.

Појавом авијације у ратовању, ствар се драстично мења. Збуњујући дезени који су штитили ратне бродове од подморница постали су идеална уочљива мета за ваздушне нападе. Razzle Dazzle камуфлажа посматрана из тог угла постаје потпуно погрешна. Са развојем технике војска полако губи интерес за ту врсту камуфлаже, али сама техника, потекла из уметности, поново се враћа свом извору као инспирација.

Иако морнарице више не зависе од људског визуелног система откривања других бродова, постоје други сценарији где се стратегија камуфлаже може и даље користити. На пример, возила у покрету су рањива за ручно наоружање које испаљује пројектиле са мале раздаљине. На овај начин камуфлажа може направити разлику између избегавања пројектила и директног поготка.

У неколико експеримената учесницима је приказана мета величине ланд ровера (Land Rover) на удаљености од 70 метара, што представља стандардну раздаљину између бацача граната и његовог циља. Сваки од тих циљева био је делимично или у потпуности камуфлиран.

Мета се кретала различитим брзинама и у зависности од камуфлаже учесници нису могли добро да процене брзину кретања и раздаљину возила. На пример, учесници су процењивали да се мета знатно брже креће уколико су линије дезена у смеру кретања возила. У случају кад су линије дезена супротно постављене од кретања возила ‒ добија се утисак споријег кретања мете.

Приредила Блаженка Бјелић