Може ли се направити свемирски брод од дрвета?

У раним тридесетим годинама прошлог века авиони су у потпуности прављени од дрвета. Било је и дрвених подморница. Професор Мајк Грантман са Универзитета Јужне Калифорније мисли да је могуће направити дрвену летелицу која би могла да преживи стрес ракетног лансирања.

Међутим, када би дрвени брод стигао до свемира, имао би много проблема.

За почетак, органска материја би садржала приличну количину воде. У вакууму, та вода би процурила и испарила, што би могло да утиче на структуру ‒ посебно на местима где су убачени завртњи и носачи. Чак и ако би се тај процес одвијао недељама или месецима, интегритет летелице могао би бити угрожен.

То није све. „Структура свемирског брода не служи само да држи све заједно", објашњава проф. Грантман. Она такође обавља и друге две кључне улоге. Прво, пружа топлотну проводљивост, тако да се топлота може расути преко целе површине летелице. То постаје значајно када је једна страна свемирског брода изложена директној сунчевој светлости, а друга у мраку, или када се потисници упале на једном крају.

Ако труп свемирског брода није довољно проводљив ‒ што би био случај да је направљен од оморике или хикорија уместо, на пример, алуминијума ‒ онда интензивна топлота у одређеним деловима летелице може да оштети батерије и друге кључне компоненте. Друго, структура треба да обезбеди електричну проводљивост, пошто то омогућава уземљење летелице и штити од статичког електрицитета. Ако дрвени сателит орбитира у свемиру 500 км горе, тај вишак пуњења може се једноставно растурити у плазму која га окружује. Али у вишим орбитама, сиромашна проводљивост дрвета могла би изазвати катастрофу.

 Старењем дрво би испуштало гасове који могу оштетити осетљиве сензоре или другу опрему. И на крају, дрво је запаљиво. „Ако бих пројектовао свемирски брод за лет са људском посадом", каже Грантман, „ја бих волео да их видим у нечему што не гори."