Узбудљиви живот Јохана Себастијана Баха (други део)

Принц се опходио према Баху као према пријатељу и показивао је апсолутно разумевање за његове потребе. Имао је мали, али изузетно добар оркестар, са којим је Бахова музика доживела процват. Већина музичких дела из тог периода је изгубљена, али Бранденбуршки концерти, које је компоновао у то време, израз су Баховог умећа у Кетену.

Бах је у Кетену имао много ученика, па су синови пажљиво бележили његове једноставне и педантно организоване методе подучавања клавира, као и компоновања. Створио је бројна дела како би привукао пажњу ученика и подстакао их да вежбају на прави начин. Резултат тога су дела попут „Добро темперованог клавира", састављеног од 48 прелудијума и фуга који Баха издвајају као мајстора клавирске музике.

Смрт прве супруге и нова многобројна породица 

Марија Барбара је умрла 1720. године, док је била на путу с принцем у Карлсбаду. Бах је остао с четворо мале деце. У његовој породици обичај је био да се у таквим ситуацијама мушкарац убрзо опет ожени. Сачекао је годину и по дана, а онда се оженио Аном Магдаленом Вилкен, ћерком дворског трубача, чији су и отац и мајка били музичари. Била је певачица и већ је зарађивала упола мању плату од Баха у Кетену. Имала је двадесет година кад су се узели, 3. децембра 1721. године у Баховом дому. Ана Магдалена му је родила тринаесторо деце. Овеоковечена је у збиркама клавирских вежби које су Бах и она саставили за своју децу. У Кетену је требало да све опет буде како треба. Али није било тако. Принц се оженио женом која није волела музику, па самим тим ни омиљеног дворског музичара свог мужа. Бах је почео да тражи други посао. И то овог пута у свету црквене музике.

Повратак црквеној музици 

Црква Светог Томе у Лајпцигу била је центар снажне музичке и лутеранске традиције, а позиција вође црквеног хора била је важна и утицајна. Нажалост, била је то позиција која је била под утицајем чак три органа власти: школског ректора, градског већа и црквеног одбора. А сви они су били љубоморни на утицај и моћ коју је та позиција имала и сви су имали различите идеје о значају музике. То би за сваког било незгодно, а за Баха је Лајпциг био право минско поље. Бахов пријатељ, еминентни композитор Георг Филип Телеман пријавио се први за место капелмајстора, па се Бах ту није уплитао. Међутим, Телеман је због боље понуде претходних послодаваца одустао и Бах је постао вођа црквеног хора у цркви Светог Томе у Лајпцигу, добивши уз то и собе за становање у школи поред цркве.

Ана Магдалена није имала посао јер су само дечаци и мушкарци певали у цркви. Плата је била мања него у Кетену, иако су добијали додатни новац за венчања, сахране и слично. Међутим, Бах је ту опет могао да компонује црквену музику, а деца су похађала добре школе и универзитет. Убрзо је ту завршио и свој велики ораторијум „Пасија по Јовану", који ће први пут бити изведен у Цркви Светог Томе у Лајпцигу.

Бах је у Лајпциг стигао првог јуна 1723. године и школу је затекао у изузетно лошем стању. Владала је лоша дисциплина а ученици су живели у ужасним условима. Њихово музичко образовање је било његов основни задатак а морао је и да организује музичке програме у неколико цркава у граду. Задужења као оргуљаш ту није имао.

На претходним пословима, изузев у Кетену, Бах се свађао с послодавцима, што је несумњиво било повезано с његовим бескомпрoмисним карактером. Али невоље су се углавном јављале због тога што захтеви посла који је Бах обављао нису одговарали његовим талентима, због неспособности музичара с којима је морао да ради и честе љубоморе и музичког незнања колега и послодаваца. Сигурно није било лако имати у својој близини тако изузетног композитора и извођача.