Колико смо неандерталци?
Развој човекове врсте прошао је кроз више етапа а знамо да су у том развоју кључну улогу имали неандерталци. Европљани имају три пута више гена неандерталаца у свом геному од Азијаца и Африканаца.
Иако неандерталци више не постоје, фрагменти њиховог генома сачувани су код савременог човека. Присутност делова генома разликује се од региона до региона а најновија истраживања показују да су највише сачувани код Европљана.
Међународни тим истраживача са немачког Института за еволутивну антропологију Макс Планк у Лајпцигу и Института за рачунску биологију у Шангају уочио је да су фрагменти гена ‒ заједнички неандерталцима и савременим људима ‒ нарочито присутни у генима који су укључени у метаболички слом липида.
Ти гени су три пута више присутни код Европљана а њихов опстанак изгледа да је имао и одређене предности.
Филип Кајтовић, који је предводио истраживачки тим, истиче да се још увек не зна како су липиди утицали на промене у нашем мозгу, али је сасвим сигурно да је њихово присуство оставило значајне позитивне последице. „Управо зато су и потребна даља истраживања како бисмо добили потпунију слику зашто и како је дошло до ових промена ‒ не само код Европљана већ и код Африканаца и становника Азије", објаснио је Кајтовић.
Приредила Јасмина Вујновић Милошевић
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар