Нова теорија бесмртности

Амерички научник др Роберт Ланца заинтригирао је многе пишући о вечном и фундаменталном питању: постоји ли живот после смрти.

Његова теорија биоцентризма мења досадашњи поглед на свет и постојање, налажући да живот креира универзум, а не обрнуто. У књизи Биоцентризам: како су живот и свест кључеви за разумевање природе свемира, коју је 2009. године објавио са чувеним астрономом Бобом Берманом, Ланца објашњава да универзум постоји само захваљујући нашој свести ‒ живот и биологија су у центру стварности, што заузврат ствара универзум; сам универзум не ствара живот. Исто је и са концептима простора и времена, које професор Ланца описује као „једноставна оруђа ума".

Према теорији биоцентризма, концепт смрти (који познајемо) не може постојати у правом смислу, идеја умирања је нешто што смо дуго учили да прихватимо, али у стварности само постоји „у нашим главама".

Бесконачан број универзума 

Један од добро познатих аспеката квантне физике јесте да одређена опажања не могу апсолутно бити предвиђена. Уместо тога, постоји читав низ могућих опсервација са различитом вероватноћом. Једно учестало објашњење, интерпретација „мноштва светова", тврди да свака од ових могућих опсервација кореспондира са другачијим универзумом (мултиверзум).

Нова научна теорија названа биоцентризам мало је прочистила те идеје. Постоји бесконачан број универзума, и све што вероватно може да се деси, дешава се у њима. Смрт не постоји у правом смислу у овим сценаријима. Сви могући универзуми постоје у исто време, без обзира на то шта се у њима дешава. Иако су наша тела предодређена да буду уништена, осећај живота ‒ „Ко сам ја?", заправо је фонтана енергије од 20 вати која контролише мозак.

Енергија никад не умире 

Међутим, ова енергија не нестаје након смрти. Један од најпоузданијих аксиома науке јесте да енергија никада не умире ‒ она не може бити створена ни уништена. Да ли се ова енергија преноси са једног света на други? Судећи по биоцентризму, простор и време нису тврди објекти каквим их сматрамо. Уколико махнете руком кроз ваздух - уколико уклоните све, шта је остало? Ништа. Иста ствар може се применити и на време. Ми не можемо да видимо ништа кроз кости које окружују наш мозак. Све што видимо и осећамо тренутно је вртлог информација који се дешава у нашој глави. Простор и време само су алати које користимо како бисмо све повезали. Смрт не постоји у ванвременском и беспросторном свету.

На самом крају, чак је и Алберт Ајнштајн признао: „Мој стари пријатељ напустио је овај чудан свет испред мене. То не значи ништа. Људи попут нас знају да је разлика између прошлости, садашњости и будућности само тврдоглаво упорна илузија". Бесмртност не значи непрестано постојање у времену без краја, она је смештена ван времена.

Приредио: Бранислав Јарић