Све је хемија...И љубав је хемија

"Молекули љубави су неуротрансмитери фенилетиламин, допамин, норадреналин, серотонин, и неурохормони окситоцин и вазопресин. Везујући се за одговарајуће рецепторе у мозгу, изазивају низ реакција, активирају различите путеве у његовим ћелијама и на тај начин утичу на расположење и понашање људи", каже за Портал Образовно-научног програма др Милан Николић, доцент на Катедри за биохемију Хемијског факултета у Београду.

Различите фазе љубави, имају различите неуротрансмитере. Заљубљеност због обиља тестостерона, чије лучење подстичу неуротрансмитери фенилаланин, норадреналин, епинефрин, и понајвише допамин, обилује потребом за физичким контактом.

Нажалост, ова "енергијом богата" фаза љубави не може да траје дуже од две до четири године - мозак не би могао на дуге стазе да функционише нормално са тако високим садржајем стимулишућих супстанци. Ипак то је довољно времена да заљубљени пар добије потомство.

Нема лека од љубави осим да се воли још више 

Уколико је пад нивоа допамина, фенилаланина, норадреналина, праћен довољним порастом неурохормона окситоцина и вазопресина, развиће се стабилна и трајна веза међу партнерима. Истина, повећање два последња, доводи до смањење нивоа тестостерона, и страст се полако смањује.

Сваком од наведених "молекула љубави" могли бисмо приписати и одређена задужења у осећању љубави или "љубави". Фенилаланин би био Купидон, допамин - "дрога љубави", норадреналин и адреналин "војници". Серотонин је молекул љубавне среће, а неурохормони окситоцин и вазопресин су молекули верности који омогућавају безбедну пловидбу мирним морем љубави.

"Када вас партнер буде питао, зашто ме волиш, одговорите: "Због тога што, кад те видим, или само помислим на тебе, у мом мозгу расте ниво фенилетиламина, допамина и норадреналина, а сваки твој додир чини да осећам таласе окситоцина, толико да не могу да замислим ни минут свог живота без тебе...", каже др Николић и додаје, "заправо, не морате баш овако да објасните своје емоције, али сви знамо да су заљубљени препуни енергије и доброг расположења, а то је последица заједничког деловања наведених хемикалија. Мислите о хемији љубави као и о речима енглеског песника који каже - Нема лека од љубави осим да се воли још више".