Очеви све чешће присуствују порођају – када је то добро за мајку, а када није

Присуство очева на порођају све је чешћа пракса у Србији, а од почетка новембра и породилиште у Вршцу омогућило је будућим татама да бесплатно буду уз партнерке током рођења детета. За неке парове то је прилика да заједно поделе један од најважнијих тренутака у животу, док други сматрају да је боље да породиља кроз то искуство прође уз медицински тим.

Гинеколог ГАК „Народни фронт“ др Дуња Димитријевић истиче да у тој установи већ годинама постоји пракса присуства пратње на порођају, најчешће очева, и да су искуства углавном позитивна.

„Присуство оца пружа подршку, сигурност и смањује страх пацијенткиње. И нама може значајно да помогне уколико постоји адекватна комуникација, ако свако зна где му је место и нико се не меша у туђи посао, већ смо ту заједно да пружимо подршку и радимо као тим“, објашњава Димитријевићева.

Према њеним речима, жене су у таквим околностима често опуштеније, присутније и сигурније, што може да допринесе да порођај лакше прође.

„Када видите први удах бебе, то је невероватно“

Никола Голубовић, отац двоје деце, присуствовао је рођењу другог детета. Каже да је то била његова велика жеља, коју је супруга Анђела подржала.

„Мени је било важно да будем ту у првим тренуцима када се беба роди. То ми је било баш, баш важно“, прича Голубовић.

Први порођај је, међутим, пропустио јер се дете родило неколико дана раније него што су очекивали, па резултати неопходних брисева нису стигли на време.

Други пут је успео да присуствује порођају, а искуство описује као незаборавно.

„Било је предивно. Пресецање пупчане врпце је нешто протоколарно, али тај први тренутак када сам загрлио бебу... Када видите први удах бебе, када видите те прве тренутке, како она гледа, то је просто невероватно“, каже Голубовић.

Сматра да би сваки отац, уколико то жели и има могућност, требало да доживи такво искуство, између осталог и да би боље разумео кроз шта пролази његова партнерка.

„Мислим да је то стварно нешто што сваки тата треба да прође и да види кроз шта жена пролази на порођају. Ми тате не пролазимо ни делић онога што жена прође, и кроз трудноћу, и кроз порођај, и након порођаја. То је најмање што можемо да урадимо“, истиче Голубовић.

Који су услови за присуство порођају

Једно од најчешћих питања које труднице постављају пред крај трудноће јесте шта партнер треба да припреми како би могао да присуствује порођају.

Докторка Димитријевић објашњава да су у ГАК „Народни фронт“ неопходни уредни резултати бриса носа, бриса грла и копрокултуре, који важе десет дана од датума издавања.

Истиче да је важно да резултати буду веродостојни, јер је безбедност свих који се налазе у породилишту на првом месту.

„Важно нам је да сви у том тренутку буду безбедни и сигурни, првенствено њихова жена и дете, а затим и све пацијенткиње које се налазе у породилишту. Морамо да знамо колико је безбедност заиста најважнија за све“, наглашава Димитријевићева.

Додаје да пратња не мора нужно да буде отац детета. Породиља може да изабере особу за коју сматра да ће јој пружити највећу подршку.

„То може бити било која особа коју пацијенткиња жели. Имали смо ситуације да то буде другарица, мајка, заиста ко год она пожели, али мора да се придржава наших основних правила“, наводи докторка.

Отац не мора да гледа цео порођај – најважније је да буде подршка

Голубовић каже да је током порођаја покушавао да процени у којим тренуцима његово присуство и близина највише значе супрузи.

„Повремено сам је држао за руку, али сам се у неким тренуцима и одмакао, када сам видео да пролази кроз фазу у којој не могу да помогнем. Пратио сам њену енергију и погледе, када могу да приђем, а када да се мало удаљим“, објашњава Голубовић.

Сам порођај трајао је око пола сата, а Никола каже да није било тренутака у којима се уплашио.

„Било је напето и занимљиво, али ништа проблематично. Нисам осећао страх или стрес, можда само узбуђење. Фокусирао сам се на то да све прође како треба и пратио шта се дешава“, наводи Голубовић.

За порођај се, каже, припремао разговарајући са супругом, али и гледањем снимака на Јутјубу.

Докторка Димитријевић напомиње да присуство партнера не подразумева да он мора да посматра све медицинске процедуре.

„Важно је да се налазе уз жену, да јој пруже подршку, да је држе за руку, да јој помогну да се окрене, да просто буду ту. Не могу они с њом бол да поделе, али страх и несигурност могу заједно да поделе“, истиче докторка.

„Није сваки мушкарац спреман да присуствује порођају“

Иако присуство партнера може да има бројне предности, докторка Димитријевић наглашава да оно не треба да буде обавеза нити нешто на чему било која страна инсистира.

„Није сваки мушкарац способан да присуствује порођају. Неко се боји одређених медицинских процедура, а неко једноставно не жели. И неке пацијенткиње желе саме кроз то да прођу, са својим медицинским тимом. Важно је да се жеље ускладе, да о томе разговарају и да одлуку донесу заједно“, објашњава Димитријевићева.

Уколико партнер одлучи да буде присутан, неопходно је да се припреми и да разуме шта га очекује.

„Када партнер дође пред сам порођај, морамо да му предочимо како ће то отприлике изгледати и колико може да траје. Не смеју да дођу ни гладни ни жедни, јер се порођај заиста ретко тако брзо заврши. Најчешће траје дуже и треба бити спреман на све“, указује докторка.

Додаје да је изузетно важно да постоји поверење између пратње и медицинског особља.

„Они нису ту да нас проверавају и да се ми осећамо као да смо под присмотром. Ту смо заједно, да за добробит бебе и мајке радимо као тим“, наглашава Димитријевићева.

Према њеним речима, истраживања показују да присуство подршке може позитивно да утиче на доживљај порођаја, али и на сам његов ток.

„Постоје докази да је, уколико је подршка присутна, утисак самог порођаја за жену много лепши, да лакше пролази кроз контракције. Чак је доказано да порођај краће траје и да су неке акушерске интервенције ређе уколико се жена осећа сигурније“, наводи Димитријевићева.

Треће дете на путу – Никола поново жели у порођајну салу

Породица Голубовић очекује треће дете, а Никола не крије да би желео да поново буде уз супругу Анђелу када порођај почне.

„Надам се. Урадићу све да будем ту. Наравно, то зависи од околности, али дефинитивно желим и не бих пропустио такву прилику“, каже Голубовић.

Посебно памти време које је након рођења другог детета провео са супругом и бебом.

„Свако дете се само једном рађа и само једном имате прилику да будете у тим првим минутима и сатима са дететом. Ја сам након порођаја остао још око сат времена са супругом и бебом“, присећа се Голубовић.

За њега је присуство рођењу детета искуство које би поновио, док докторка Димитријевић подсећа да је најважније да одлука буде заједничка, а да породиља у сваком тренутку има подршку и осећај сигурности.