Пластика угрожава морске птице

Пластични отпад у океанима је питање заштите животне средине готово пола века. Међутим, научници сада могу, по први пут, да предвиде његов глобални утицај на птице које настањују приобалне пределе. Призор није леп.

У студији објављеној у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences наводи се да је данас готово 90 одсто морских птица појело неки облик пластике.

„Ово је засита велика бројка која показује свеприсутност загађења од пластике“, каже Крис Вилкокс, аутор студије и виши истраживач ЦСИРО из Аустралије. Он је такође учествовао у студији објављеној нешто раније ове године у којој се наводи да више од 4,8 милиона метричких тона пластичног отпада сваке године са копна доспе у океане. Обе студије радила је група истраживача са УЦ Санта Барбара Националног центра за еколошку аланизу и синтезу (НЦЕАС) из САД.

„Већ неко време нам је познато да је количина пластичног загађења застрашујућа. Ова студија додатно открива далекосежни утицај овог отпада на морске птице“, објашњава Вилкокс.

Истраживачи су пронашли да је готово 60 одсто морских птица свих врста, укључујући албатросе, зовоје и пингвине, имало трагове пластике у желуцу. Према речима коаутора студије, Дениз Хардести (Денисе Хардестy), члана НЦЕАС радне групе, морске птице су изузетни индикатори здравља екосистема.

„Из узорака морских птица прикупљених на терену пронашли смо невероватну количину пластике. Само код једне птице надјено је 200 комадића пластике у стомаку“, наглашава Хардести.

Изтраживачи још од раних шесдесетих година проучавају пристуство пластике у стомацима морских птица, тада је проценат био мањи од пет одсто, до 2010. године та цифра се попела на 80 одсто. Данас научници предвиђају да ће тренд гутања пластике код морских птица износити 99 одсто до 2050. године.

Пластични отпад долази од пластичних торби, флаша, пластичних влакана и синтетичке одеће које стижу у океан из градских река, потока и отпада. Птице привучене јарком бојом, мислећи да је храна случајно прогутају пластику.

То изазива иритацију желуца, губитак тежине, а некада и смрт. Према новој студији пластика ће имати највећи утицај на дивљи свет окупљен у Јужном Океану, односно на јужним обалама Аустралије, Јужној Африци и Јужној Америци. У овим подручијима настањене су веома разновсне животињске врсте.

„Унапређење управљања отпадом могло би да умањи опасност од тровања пластиком у будућности. Чак и једноставне мере када би се одмах примениле направиле би значајну разлику“, закључује Хардести.