Заувек млад Род Стјуарт доноси нам своју колекцију хитова у Београд
Сер Род Стјуарт је рок легенда која је доминирала топ листама откако је избио на музичку сцену раних седамдесетих, а његове песме се и даље пуштају на радио станицама широм света. Род Стјуарт, човек који стоји иза класика као што су "Maggie May", "Forever Young" и "Rhythm of my Heart", доноси своју колекцију хитова и храпави глас у Београд.
У својој богатој дискографској каријери Род Стјуарт је издао укупно 31 студијски албум, 22 компилацијска албума, четири албума уживо, два видео албума, 147 синглова и 68 музичких видео-спотова. Седамдесетдеветогодишњи сер Родерик Дејвид Род Стјуарт не показује знаке да има намеру да успори иако му се турнеја, у оквиру које ће одржати концерт у Београду, зове „Род Стјуарт – Уживо на концерту, последњи пут“..
Са својим препознатљивим храпавим гласом, Стјуарт је са преко 250 милиона продатих плоча, међу најпродаванијим музичким уметницима свих времена. Имао је 10 албума број један и 31 сингл у топ 10 у Великој Британији, од којих је шест достигло број један. Имао је 16 синглова међу топ 10 у САД, од којих су четири достигла прво место на Билборд Хот 100 листи.
Године 2016. британска краљица Елизабета II му је доделила титулу витеза за заслуге у музици и добротворни рад.
Рођен је 10. јануара 1945. године у Лондону као најмлађи од петоро деце Роберта и Елси Стјуарт. Школу је напустио са 15 година и кратко је радио у штампарији. Највећа амбиција његовог оца је била да постане професионални фудбалер, тако да је у лето 1960. отишао на пробу у Брентфорд, клуб треће лиге у то време. Супротно неким дугогодишњим причама, Стјуарт је у својој аутобиографији из 2012. навео да никада није потписао уговор са клубом и да му после тог пробног периода никада нису понудили да остане.
Музичку каријеру је започео 1962. године. Придружио ритам и блуз групи „Дименжнс“ у октобру 1963. као свирач на хармоници и хонорарни вокал. То је био његов први професионални посао музичара, иако је још увек живео код родитеља и радио у братовљевој радњи за урамљивање слика.
Крајем шездесетих и почетком седамдесетих Стјуарт се обрео у две тада популарне рок групе: „Џеф Бек групи“ и „Фејсис“ којима се придружио 1969. године, али је започео и солистичку каријеру издавши свој деби албум исте године.
Стјуартови рани албуми били су спој рока, фолк музике, соула и ритам и блуза. Трећи албум, Every Picture Tells a Story из 1971. године, био је прекретница у његовој соло каријери. Био је на врху топ листа у Великој Британији, САД, Канади и Аустралији, посебно балада Maggie May. Следећи албум из 1972. године, Never a Dull Moment, такође је достигао прво место у Великој Британији и Аустралији.
„Фејсис“ су се распали 1975. године, а Стјуартових следећих неколико хит синглова биле су баладе – Sailing (1975), A Night on the Town (1976). Албум Tonight's the Night (Gonna Be Alright) провео је скоро два месеца на првом месту у САД и Канади, и ушао у првих пет у другим земљама. Foot Loose & Fancy Free (1977) донео је хитове You're in My Heart (The Final Acclaim), Hot Legs. Албум Blondes Have More Fun (1978) и његов Da Ya Think I'm Sexy у диско-маниру доминирали су светским топ листама.
Након периода диско и новог таласа касних седамдесетих и раних осамдесетих Стјуартова музика се окренула ка меком рок стилу, при чему је већина његових албума достигла првих десет у Европи, али су слабије пролазили у Сједињеним државама. Сингл Rhithm of My Heart био је међу топ пет, а албум Vagabond Heart из 1991. био је најбоље позиционирани у тој деценији. Године 1993. сарађивао је са Брајаном Адамсом и Стингом на моћној балади All for Love, која је била број један у многим земљама. Почетком двехиљадитих издао је серију успешних албума интерпретирајући Great American Songbook.
Године 2008. часопис Билборд сврстао је Рода Стјуарта на 17. место најуспешнијих уметника на листи „Билбоард Хот 100 Топ“ уметника свих времена. Добитник Греми и Брит награде, заузео је 33. место на листи 100 најбољих певача свих времена Q Magazinа . Као соло уметник, Стјуарт је примљен у америчку Кућу славних рокенрола 1994. године, Музичку кућу славних Велике Британије 2006. године, а други пут је примљен у америчку Кућу славних рокенрола 2012. године као члан групе „Фејсис“.
У браку је са манекенком Пени Ланкастер од 2007. године, што је његов трећи брак из којих има укупно осморо деце.
Коментари