Од Платона до вештачке интелигенције – „Градац“ трага за коренима технологије која мења свет

Подсећањем уводником на први критички чланак о односу човека и вештачке интелигенције америчког филозова Хјуберта Драјфуса, из давне 1965 године, у време када се појам вештачке интелигенције тек устаљивао, уредник Илија Лабало овај чатав темат према вештачкој интелегинецији поставља филозофски.

„Филозофи су измислили вештачку интелигенцију. Термин је филозофски 1964. измишљен и професор Драјфус га је први деконструисао. И реакао, па ви хоћета Декарта да утерате роботу у главу. А то неће моћи тако, ако се не вратимо у прошлост и не видимо шта је Декарт причао, шта Платон пре њега“, напомиње филозоф Илија Лабало, уредник темата.

Полазећи од тога да је вештачка интелигенција прича из прошлости и од разлике математичког од перцептивног духа, овај темат часописа бави се Платоном, Аристотелом, Декартом, долазећи до модерне филозофске мисли.

Води нас кроз жанр научне фантастике у књижевности и популарној култури и историје стрипа од Астродечака из 1950. до јапанских манги на којима ствараоци вежбају машту на тему вештачке интелигенције.

„Она је као плоча где се виде те фантазије филозофа рационалиста. Тако да је уметност ту послужила да се њихови снови пласирају. Рецимо, у књижевности 19. века имамо Франкенштајна. Тако да је прича започета на терену филозофије и пласирана је у културу и поп-културу“, напомиње Лабало.

У времену када је реч 2024. године брејнрот – труљење мозга, постала синоним за мождано преоптерећење услед лутања дигиталном стварношћу Градац је новим тематом важну тему посложио и сагледао на прави начин.