Промоција књиге „Гренланд: Залеђено срце планете“ Виктора Лазића

Лазић је 15 година провео на истраживачким путовањима на шест континената, а на Гренланду је боравио месец дана.

Поред аутора, о књизи су говорили Милош Јанковић, председник Удружења књижевника Србије, Дубравка Драговић Шеховић, уредница, и Дејан Папић, директор „Лагуне“.

„Виктор пише путописе као да пише најузбудљивије романе и пружа читаоцима своје срце на длану“, рекла је уредница и додала: „Ово нису класични путописи, који могу да буду врло шкрти када је реч о емоцијама. Он воли људе и прилази им без икаквих предрасуда, а често је и врло духовит. Виктор је изванредан писац и, са стилске стране, у неким тренуцима његове реченице се читају као поезија, имају предивну ритмичност.“

Председник Удружења књижевника Србије Милош Јанковић рекао је да има привилегију да годинама другује са Лазићем, који стоји иза Удружења за културу „Адлигат“, и кога изузетно цени због свега што чини за српску културу:

„Када сам добио Викторову књигу да прочитам, схватио сам да то уопште није обичан путопис, већ озбиљна литература и, читајући даље, на немалом броју страница наишао сам на праву поезију.

Виктор има осећај за детаљ. Може сатима да се бави ситницом за коју би 90 одсто људи мислило да је небитна, а која је суштинска, и кад је обради, засија као драгуљ.

Садржајно и суштински тумачи Гренланд. Труди се да га разуме, а не само да га обиђе. Заиста види, а не само гледа. Схвата, а не само бележи. Ово је вероватно најбољи путопис који сам прочитао, јер је Виктор то сјајно међужанровски повезао.“

Јанковић је истакао и да нико у српској књижевности није као Лазић писао о снегу, хладноћи и поларним пределима, као и да су овако квалитетни описи реткост и у светској књижевности.

На почетку свог излагања Папић је признао да издавачи праве грешке, а да је „Лагунина“ била та што је одбила први рукопис Виктора Лазића:

„Десило се то са 'Харијем Потером', а и са овом књигом. Касније смо те грешке почели да исправљамо и, чини ми се, на опште задовољство и нас двојице и читалаца, дошли смо до вредних књига, укључујући и ову најновију о Гренланду.“

Дејан није био одушевљен када је сазнао да ће тема следеће Лазићеве путописне књиге бити Гренланд:

„Чинило ми се да читаоци преферирају егзотичније дестинације него што је то сиви Гренланд, али амерички председник Доналд Трамп се постарао да помогне у продаји књиге“, прокоментарисао је духовито директор „Лагуне“ и додао:

„Показало се да Виктор, као сјајан писац, и од теме која на први поглед не изгледа тако атрактивно уме да направи сјајну литературу која се чита у једном даху.“

Лазић је на почетку свог излагања захвалио Дејану Папићу, који му је много помогао у професионалном смислу, оценивши да „Лагуна“ има велику улогу у књижевности и у личном животу писаца, јер мења нашу културну сцену и сваког писца појединачно.

„Гренланд је чудесан и другачији. Ја га нисам упознао, ја сам га заволео, али га и даље не познајем“, рекао је Виктор, који је за све присутне уприличио и изложбу тупилака – гренландских чудовишта, и с тим у вези осврнуо се на становнике Гренланда:

„Они су навикли да живе одвојено од целог света и једни од других. То је усамљенички народ. Два милиона квадратних километара снега и леда Инуити су настанили својом маштом. Њихова чудовишта нису као наша, сасвим су другачија, као и однос људи према њима. Она су им пријатељи и помажу у свакодневном животу, али нису потпуно припитомљена. Ако се деси период оскудице у храни и дође до већег улова, рећи ће да је чудовиште помогло да преживе.“

Чудовишта Инуита добила су свој физички облик у 17. и 18. веку, када су дошли Данци и питали их како изгледају: „Тако је настала посебна врста уметности – резбарење лица тих чудовишта у костима, најчешће фока, китова и нарвала. Откупио сам или добио десетак тих предмета и могу се видети у Адлигатовом Музеју књиге и путовања.“

Лазић је истакао да се живот Инуита мења и да им је та насилна промена, током које су им, између осталог, одузимана деца и вођена на школовање у Данску, значајно изменила живот:

„Велики број Инуита је незадовољан јер нису прилагођени новом животу и не желе га, а довољно су у њега загазили да су се удаљили од традиционалног начина живота и не могу му се вратити. Тако су остали негде између, па је депресија изузетно заступљена и представља највећи проблем са којим се суочавају, већи и од Трампа и глобалног отопљавања.“

Вече је употпунила и улепшала Милица Миловић извођењем инуитских музичких нумера на гитари, којој је Лазић посебно захвалио, напоменувши да је „инуитски, односно гренландски језик, уникатан. То је језик са највише речи на планети, њихов број је практично бесконачан. Они су осмислили граматички систем у коме једна реч теоријски може бити бескрајна. Уместо синтагми, све спајају у једну реч која садржи све карактеристике неког појма, што језик чини изузетно тешким, јер је готово непреводив.“

Делове из књиге читала је Александра Урошевић, која је одломке из „Гренланда“ адаптирала за емисију „Добро јутро, децо“ Радио Београда.