Читај ми!

Изабране песме Рајка Петров Нога у издању Српске књижевне задруге

У Колу Српске књижевне задруге објављена је књига изабраних песама Рајка Петрова Нога, једног од најзначајнијих песника друге половине 20. и почетка 21. века. Приређивач дела је професор Радивоје Микић.

У књизи су сабрани тренуци песничког пута Рајка Петрова Нога започетог збирком Зимомора 1967. године. Говорио је да је писао из једне драстичне модрице из младости која се, могуће је, касније неговала.

Током шест деценија стваралаштва, поезија Рајка Петрова Нога или реч која „ходи у постојбину бола“, како је у наслову предговора истакнуто, имала је пажњу и критике и читалаца.

„У раном периоду то је један песник бунтовник, песник који, просто речено, на један ескламативан начин исказује своје незадовољство поретком ствари у свету и животу. А потом од књиге Безакоње, он постаје мајстор песничке форме, пре свега сонета, који показује да се у том старом песничком облику, у врло утврђеним оквирима, може постићи онај степен високог уметничког израза који репрезентује најбоља остварења у српској књижевности“, наглашава проф. др Радивоје Микић, приређивач књиге.

Песникова реч, изговорена у строгој форми сонета или у слободном стиху, истовремено је побуна, молитва и завет, каже приређивач. У песме је увек уграђивао и елементе који потврђују његову везу са националном културом.

„Садржаје који с једне стране указују на оно што је део наше најдубље прошлости, а на другој страни, он је настојао да и савремене догађаје у неким њиховим одјецима, укључи у своје песме и да покаже заправо како велики песник увек комуницира са целином искуства не само личног него и колективног“, додаје проф. Микић.

Рајко Петров Ного, као зрео стваралац, тврдио је да је у језику најснажније и најбоље похрањено колективно памћење и да је цела вештина пробудити га и покренути, да језик каже више него што ми умемо, да буде паметнији од нас.

„Да се у модерној поезији не одбацује традиција – већ се њоме мисли“, сведочи и ова књига.

среда, 10. децембар 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом