Благо српске писмености: Народни музеј представља Мирослављево јеванђеље и слави наслеђе Ћирила и Методија

Поводом Дана словенске писмености и културе, Народни музеј Србије припремио је богат програм који у центар пажње ставља темеље српске средњовековне уметности. Централни догађај је ретка прилика да јавност види најстарији и најлепши српски ћирилични рукопис, Мирослављево јеванђеље.

Народни музеј Србије најавио је серију догађаја посвећених Дану словенске писмености и културе, који се обележава у част светих Ћирила и Методија. Кроз изложбе, предавања и радионице, посетиоцима се пружа јединствен увид у богато културно наслеђе Србије, са посебним фокусом на средњовековну рукописну традицију.

Програм, који се одржава од 22. до 24. маја, истиче се по изузетној прилици за јавност да види чувено Мирослављево јеванђеље. Овај најстарији сачувани српски ћирилични рукопис, настао у 12. веку, биће изложен у Народном музеју 23. и 24. маја, а улаз ће током та два дана бити бесплатан, не само у централној згради већ и у музејима у њеном саставу.

Од јеванђеља до радионице калиграфије

Мирослављево јеванђеље представља камен темељац српске писмености и уметности. Познато је по раскошним минијатурама и иницијалима украшеним златом, преплетима и фигурама животиња и људи, који сведоче о јединственом споју западног, романичког и источног, византијског уметничког утицаја. Његово излагање је увек културни догађај од прворазредног значаја.

Поред тога, пратећи програм се одвија у Музеју Вука и Доситеја, који је у саставу Народног музеја. Прослава је почела 22. маја свечаним отварањем изложбе „У част три јубилеја: Лепота минијатура у новом сјају", која слави уметност украшавања рукописних књига. Српско средњовековно сликарство, под снажним утицајем Византије, неговало је илуминацију рукописа као један од најпрефињенијих уметничких израза.

Дан словенске писмености, 24. мај, биће посебно испуњен садржајем. У подне је заказана дечја радионица под називом „Оживљавање минијатура", осмишљена да најмлађима на креативан начин приближи лепоту и технику средњовековне уметности.

Истог дана, у 16 часова, одржаће се предавање „Калиграфија у српској средњовековној уметности", које ће се бавити развојем уметности лепог писања, од најстаријег облика ћириличног писма, устава, па све до каснијих стилова који су красили повеље и богослужбене књиге.

Прослава која повезује словенски свет

Дан словенске писмености и културе, посвећен солунској браћи Ћирилу и Методију, творцима првог словенског писма, глагољице, не обележава се само у Србији. Овај празник има дубок значај широм словенског света, а у Бугарској и Северној Македонији је и државни празник.

Програм који организује Народни музеј Србије, као највећа и најстарија музејска установа у земљи, део је те шире прославе заједничких културних корена.

Кроз овакве догађаје, музеј не само да чува непроцењива културна добра, већ их активно укључује у живот савремене заједнице, подсећајући на важност писмености, уметности и наслеђа које обликује наш идентитет.