Изложба „Ефемерис“ легат Дејана Медаковић у Српском културном центару у Загребу

У Српском културном центру у Загребу отворена је изложба „Ефемерис“ легат Дејана Медаковића којом су започели Дани српске културе. Изложба доноси богату оставштину српског повјесничара умјетности, свеучилишног професора, књижевника и академика Дејана Медаковића рођеног у Загребу.

„Деветнаест година је живео у Загребу и јако пуно писао о самом Загребу. Тако да то је неки тај формативни период Дејана Медаковића и свега онога што је он касније постао“, напомиње Невена Петрић, кустоскиња изложбе.

„Тако да ми можемо да видимо и један цртеж Лубардин који је настао негде у неком заједничком дружењу. Можемо да видимо Цуцу Сокић, која је више слика потписала. Зору Петровић, ту је једна фантастична Надежда Петровић. Ту су заиста сви они сликари са којима се он негде у неком тренутку сусрео. То су његови лични пријатељи, Бата Михајловић, првенствено Омчикус, Мића Поповић...“, напомиње Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Медаковићево монументално дело у пет томова, Ефемерис, хроника је обитељи, али и заједнице која је трајно културно обогатила Загреб и Хрватску, а избрисана је или избјегла успоставом усташког режима.

„Та прва књига, ја то памтим, она се ишчитавала међу пријатељима, али Дејан никако није имао храбрости да је објави. И онда су сви навалили на њега, Дејане, то је драгоцено дело, па то је једно сведочанство о времену, људима, па ти то мораш, то ти је ово. И сваке године се ради анонимна анкета међу свим библиотекама у Србији која је најчитанија књига, и 1994. Ефемерис је био најчитанији“, каже Павле Медаковић, син академика Медаковића.

Као кроничар једног заборављеног времена написао је и четири студије о Србима у Трсту, Бечу, Мађарској и Загребу.

Легат Дејана Медаковића из Музеја града Београда сведочи о раду врсног колекционара и познаватеља српске барокне и модерне умјетности.