Мушкатла, фикус и бегоније – цвеће као сведок европске колонијалне прошлости

Светски музеј је ново име за бечки Етнолошки музеј. У тренду постколонијалне и антиколонијалне уметности су и појмови етнографски, етнолошки постали сумњиви. Практично све културне институције белог човека данас претресају збирке тражећи историјске грехове.

Шта су освајачи света доносили кући? Између осталог фикус бенџамин, змајево дрво, паукове љиљане, дифенбахиу, бегонију. Зашто се производи контекст да је све лепо украдено?

„Није све украдено, наравно. Али контекст неправде је уткан у многе збирке. Зато је добро да се биљке изложе са другим објектима, јер су често стизали на истом броду. Ово је собна јелка, коју је Џејмс Кук донео са острва Норфолк у Пацифику. Она је скоро два века велики хит у дневним собама Европљана. А ово што изгледа као тамница за биљке је затворени био-еко-систем за дуге транспорте. Слатка вода је била само за посаду, биљке нису добијале ништа“, наводи Бетина Корн, директорка Светског музеја.

Код медицинских биљака, као мушкатле, још је компликованије. Већ тридесет година се Конвенција Уједињених нација за био-диверзитет брине да земље порекла добију свој део, чак зауставе патенте европских фарма-компанија. Да ли сте сигурни да познајете своју мушкатлу? Дошла је с крајњег југа, такозване Капфлоре, најмање од пет светских биљних зона.

Ко је донео у Европу?

„На то не постоји поуздан одговор. Код собне јеле је лако, јер у породици Араукариа постоји само 20 врста, док их код Пеларгониа има 290 ендемских, плус хибридне. Поуздано је да од 18. века и Европљани знају за лековита својства мушкатле. Хтели смо да покажемо како ове биљке нису никакво откриће европских путника. Оне имају прастара имена, долазе из култура где су хиљадама година биле мажене, пажене и коришћене“, наглашава Бетина Корн.

Тешко је некога ко данас гаји мушкатле на прозорској дасци, рецимо у Србији, оптужити да је суделовао у апартхејду у Јужној Африци. Живот иде даље, али, каже ова изложба, важно је да се зна домовина биљака. Скоро би се рекло да је на делу посебна миграциона политика. Или растезање појма нације да обухвати цветне и биљне врсте.