„Ко је ко?" у галерији „Сањај“ – када пријатељи укрсте четкице

Марко Кусмук и Вељко Ваљаревић су сликари фигурације и емоције, сваки на свој начин. Оно што их поред сликарства још повезује јесте несебично и искрено пријатељство, из ког је потпуно спонтано настала прва заједничка слика. Назвали су је Дијалог јер говори о преплитању и уклапању њихова два различита сликарска сензибилитета.

„Кад видите једну слику, не можете толико ни примјетити да су то радила двојица умјетника. На неки начин, оне се преплићу и само као да је другачији третман једног умјетника, јер смо се на неки начин прилагођавали и гледали да та слика испадне негдје што боља. Имате смјену. Знате, добро је кад вас неко мало одмјени. Ја сам пред штафелајем, па одна, 'ајде сад мало ти, да мало нодопуниш'. Тако смо се мијењали, а у ствари причали, дружили. Умјесто да смо сједили у кафани и зезали се, тако смо исто за штафелајем на неки начин. Јако креативно“, објашњава Марко Кусмук.

„Марко и ја смо одредили партије које ћемо радити на самој слици, тако да је из тог разлога јасније 'ко је ко' на тој слици, и јасно се виде партије које је Марко радио и оне које сам ја. Међутим, за слику Златно јутро која је касније настала, ту смо радили буквално упоредо, један и други, тако да смо чак више прилагодили неком мом рукопису његово сликарство, где је он смањио фигуру, то јест свој израз, и прилагодио га информацијама које сам ја поставио“, наводи Вељко Ваљаревић.

Поред заједничких радова Златно јутро и Дијалог изложена су и самостална дела младих уметника на различитим форматима платна, који већ годинама привлаче пажњу, не само српске, већ и регионалне и светске критике и јавности.

„Остале слике су опет на неки начин сличне, јер сам ја тражио нешто што по мом сензибилитету и одговара његовом раду, тако да заправо тај назив 'Ко је ко?' има своју симболику и код осталих радова. На неки начин, обојица се бавимо емоцијом човјека. Дакле, кроз фигурацију ми покушавамо да пренесемо тако што ћемо, у мом случају, одређене дијелове тјела или фигуре, или портрета, декомпоновати, деконструисати. Вељко ту емоцију преноси својим колором“, напомиње Марко Кусмук.

„Што се мене тиче, овде су све нови радови настали од почетка 2025. до саме изложбе, тако да је то можда прилика да се види нека моја лична промена. Промена у колору, пошто се за мене већ јако дуго везује зелена боја и тај зелени пејзаж који заправо симболизује ноћ и свитање. Тако да овде се десила нека промена и базирање на појам зиме“, истиче Вељко Ваљаревић.

Марко Кусмук излаже од 2007. године од када је имао 28 самосталних изложби у Србији и иностранству. Докторске студије завршио је у класи професора Милоша Шобајића. Добитник је бројних награда и признања међу којима Прве награде за цртеж фондације Владимир Величковић и Златни лав у Венецији и награде „Момо Капор" за ликовну уметност.

Вељко Ваљаревић је током седам година излагао на више од 30 групних и 20 самосталних изложби, а његова дела су заступљена и у неколико књига и есеја о цртежу. Добитник је награде на Првом бијеналу фантастике у Београду за најбољег младог сликara 2021. godine. Тренутно је на докторским студијама на Факултету примењених уметности у Београду.