„Било једном у Мериленду“ књига о прегалаштву највеће колекционарке српског фолклора у Америци

Шта се збивало у Мериленду од 2012. године када је Биљана Реган почела да промовише српску културу и традицију, описано је у монографији Било једном у Мериленду кроз три поглавља Корени, Фолклорна бајка и Догађаји. У питку целину, књигу је уобличио публициста и новинар Иван Калаузовић Иванус.

Колико је Биљани Реган држава у којој живи „прирасла срцу“ сведоче назив књиге и записи, али и речи које је навела за портал РТС-а: „Мериленд је мој други дом. Србија ме је подигла, а Америка пригрлила моје снове. Поносна сам што враћам Србији и Америци оно што су уложиле у мене“.

Додаје, из искуства, да чим дођемо у другу средину прво препознамо разлике, а онда и оно што је у нама отпорно на промену, наш архетип, непромењиву срж која спаја Србе у туђини.

„Корени, знатижеља, потрага за смислом, спојили су Србе, након чега смо се зближили кроз моје 'Удружење за очување балканске традиције и културе' које сам основала 2012. године. Искуство препознавања сопственог идентитета је незамењиво“, открива Биљана Реган.

Истиче да представљена књига носи печат заједничког делања свих сарадника које је окупила у свом Удружењу.

„Обогаћена је великим бројем уметничких фотографија предмета и модела у ношњама, које је углавном бележио мој супруг Џон, моја велика подршка, којем сам посветила монографију“, каже власница највеће фолклорне колекције у Америци.

Монографија која приповеда о српској традицији нашла се чак и на полицама Конгресне библиотеке САД, што је успех целог српског рода, јер се не пролази лако селекција у једној од највећих библиотека на свету, међу скоро 30 милиона књига.

Рецензент књиге, костимографкиња и професор емеритус, Миланка Берберовић истиче да је реч о својеврсној монографији која зрачи радошћу и топлином, јер „говори о Биљаниној незаустављивој енергији која дух свога краја приближава другима да би боље упознали, разумели и ценили нашу земљу и све нас“.

Фолклорна амбасадорка Србије у Америци

Реганову највише радује кад добије прилику да Американцима и људима других националности представи српске ношње, јер је „то много лепше од свих вести које су о Србима могли да чују из медија или уста неког другог“.

„Ношња није само тканина, то је богата прича и сведочанство, моћан призор. Трудимо се да осећамо то што носимо, не само као грубу вуну и тешку чоју, већ као део нас, као пут кроз време“, каже Биљана Реган.

Иако је свака ношња лепа на свој начин, како наводи, мачванска ношња јој је најдража, јер је то ношња краја из ког потиче. Стога се труди да често излаже и ношњу Мачве, као и прве предмете пронађене у родном крају који су је мотивисали да настави са колекционарством.

Први експонати у ризници били су преслица са мотивима ђурђевака и мачванска прегача украшена златовезом, која је добила своју другу шансу да заблиста на многим ревијама.

До предмета за своју збирку не долази лако. Присетила се анегдоте са кубуром коју је понела из Србије у авионском пртљагу за Америку.

„Скинула сам металне делове, али је остао рам кубуре.То се приметило на рендгенском снимку, након чега се преко разгласа на аеродрому чуло моје име. У пратњи полиције сам доведена у одељење царине, али сам објаснила о чему се ради, што се срећом завршило добро“, присећа се српска колекционарка.

Уз подршку српске Амбасаде у Америци, многих организација и појединаца, представљала је своју колекцију на многим изложбама и ревијама у неколико градова САД.

Биљанино неговање српске културе крунисано је Теслином медаљом, коју је добила поводом 80 година од смрти Николе Тесле.

„Ми који смо изабрали да живот градимо далеко од матице, који нисмо нашли место под сунцем тамо одакле потичемо, понели смо дух Србије са собом да га чувамо, негујемо, делимо. Не видим бољи начин на који бисмо представљали Србију него кроз српску фолклористику. Она је карика која нас све повезује“, додала је Биљана Реган.