понедељак, 23.12.2024, 11:20 -> 11:23
Извор: РТС, Филолошко друштво „Речи“
Надстрешница, пакетомат и „струка и наука“ – Реч, Нова реч и Лажиреч 2024. године
У избору за Реч године, који се друге године за редом одржава у организацији Филолошког друштва „Речи“, реч „надстрешница“ је добила највише гласова жирија и у интернет гласању. Нова реч 2024. године је „пакетомат“, а Лажиреч године је „струка и наука“.
Избор за „Српску реч године“, у организацији Филолошког друштва „Речи“ и часописа Новоречје, након завршеног интернет гласања, жири избора у чијем саставу су, осим угледних лингвиста, и Мирослав Кос, новинар листа Блиц, Александар Петровић, лектор РТС-а, Павле Ћосић, лексикограф, сатиричар и издавач, и Неле Карајлић, рок-музичар и писац, прогласио је овогодишње „победнике“.
Реч године – надстрешница
Појављивање речи надстрешница са другим бројним предлозима у категорији Реч године никог није изненадило јер се та реч везује за трагични догађај обрушавања сводне конструкције испред улаза у зграду железничке станице у Новом Саду, 1. новембра 2024, услед чега је живот изгубило 15 људи, наводи у саопштењу проф. др Људмила Поповић.
„Тако је реч надстрешница доспела у асоцијативни низ трагедија, несрећа, ужас, (не)реконструкција, које су се такође нашле као предлози на листи“, додаје професорка.
Лингвисти ће размотрити импликације која је ова реч стекла у последње време за носиоце српског језика како би објаснили овакав асоцијативни низ, додаје др Поповић.
Имплицитно значење речи настаје на основу оног што нам је познато из устаљеног контекста њене употребе, тј. оног значења на које реч не указује непосредно својим значењем или садржајем исказа у чији састав улази, већ путем логичког повезивања са претежно прагматичким контекстом њене употребе, објашњава професорка.
Нова реч године – пакетомат
Реч пакетомат је сливеница настала спајањем именице пакет и аутомат, по узору на сличну, старију реч банкомат. Овај творбени модел показује повећан степен продуктивности у српском језику за именовање нових појмова, што се види у појави сличних речи, од којих су неке оказионалне: картомат, паркомат, рецикломат, млекомат, кафомат, сладомат, шлагомат, сокомат, кексомат, књигомат, лекомат, наводи се у саопштењу др Иване Лазић Коњик .
Сличне речи постоје и у другим језицима као утицај глобализације и тенденције да се нове технологије именују на сличан начин широм света.
Пакетомати су се у Србији појавили као одговор на брз раст онлајн куповине, нарочито након пандемије ковида 19, одражавајући потребу за брзином и практичношћу. Реч се у језику бележи од око 2020. године, а њена употреба расте паралелно са популаризацијом самих уређаја.
Ако се овај тренд настави, пакетомат би могао да постане једна од незаменљивих речи у српском језику, слично као што је то већ случај са банкоматом, закључује др Ивана Лазић Коњик.
Лажиреч године – „струка и наука“
Сведоци смо да су речи струка и наука, било појединачно (јер струка се и сама често „оглашаваˮ о одређеној теми), било здружене у овој окамењеној напоредној конструкцији, у последње време веома експлоатисане у јавном дискурсу.
Поставља се питање како су речи наука или струка, којима се примарно реферише на ’систем знања о природи и људском друштву до ког се дошло применом објективних метода истраживања’, те на ’посебну област знања обједињених предметом проучавања’, односно на ’одређену научну грану’, ’доктрину’, ’занимање’, ’професију’,’знање и умеће потребно за вршење неке делатности’ (према РСАНУ, РСЈ) – у српском језику постале лажиречи, наводи др Јована Јовановић.
„Струка и наука позивају се да размотре, објасне, оправдају најразличитије контроверзе у друштвено-политичком животу Србије. Иронија и аутоиронија колективног субјекта именовања очигледна је у овим речима и њиховој употреби у савременом српском језику“, додаје се у образложењу.
Имајући све то у виду и не чуди што су данас, у српском друштву, као и у савременом језику као његовом огледалу, речи струка и наука, које би асоцијативно најпре требало довести у везу са знањем, образовањем и ученошћу, те кредибилним појединцима, интелектуалцима и научним делатницима који заслужују поштовање у својим областима деловања – постале лажиречи, закључује др Јована Јовановић.
Коментари