Зашто цео Рим прича о изложби „Време футуризма“

Отворена је велика, мултидисциплинарна изложба „Време футуризма“, са преко 600 експоната, у римској Националној галерији модерне и савремене уметности. Мада фокусирана на авангардизам покрета, однос између уметности и технологије, поставка је изазвала бројне полемике, које истичу да је на сцени злоупотреба уметности у служби тихог ревизионизма мрачног периода фашизма.

Футуристички покрет настао је у Италији 1909. године када је песник Филипо Маринети манифестом позвао уметнике да одбаце стерилне вредности прошлости и посвете се будућности славећи брзину, технологију, урбани развој. Идеју триjумфа човека над природом пригрлили су млади италијански уметници.

Умберто Бочони, главни теоретичар покрета, потенцирао је декомпозицију људског тела и објекта као симболе снаге. Ђакомо Бала определио се за динамично експресивне композиције као омаж протоку времена. Ремек-дело Улична светлост, сликарски је есеј о светлости и њеном утицају на боје.

Ђино Северини, увек отворен за експериментисање и различите стилове, успео је да тоналитетом боја синтетизује статичност кубизма и динамичност футуризма.

„Футуристи су снажно веровали у могућности и потребу промене света. Њихово наслеђе је поука да је неопходно да верујемо у снагу утопије. Ми данас не верујемо ни у шта, као да живимо у једном свету без магије. Стално се осећамо као пасивне жртве промена“, истиче кустос изложбе, Габријеле Симонђини.

Футуризам има и мрачну димензију

Симонђини наводи да су се футуристи трудили да што боље искористе промене како би побољшали људски живот, да је са њима уметност ушетала у свакодневни живот, постала акција, догађај, те да футуристи данас представљају извор инспирације за све оне који желе да преобликују свет.

Поред уметничких вредности и утицаја, футуризам има и мрачну политичку димензију. Због величања агресивног национализма, рата као прочишћења, покрет се повезује са фашизмом. Како је на организацији изложбе снажно инсистирала италијанска крајње десничарска влада са нотом тихог ревизионизма, присутни су и симболи фашизма.

Поред оставки, захтева за повлачење експоната, покренута је и лавина полемика да је на културно-јавној сцени еклатантна злоупотреба футуризма.

Права уметност никада не припадају ни левици, ни десници. Истине ради, често је бунт глас савести против лоше политике, диктатуре власти, а понекад је инструмент, манифест, у рукама истих. Међутим, време џентлмен све постави на своје право место.