Ханибалови ратни слонови, откривен први опипљиви археолошки доказ после два миленијума

Кост величине бејзбол лопте, пронађена у близини јужног шпанског града Кордобе, могла би бити једини директан доказ о ратним слоновима картагинског генерала, према студији објављеној у фебруарском броју часописа Journal of Archaelogical Science: Reports.

Познато је да је 37 ратних слонова пратило Ханибала и његову војску преко читаве Иберије, преко Пиринеја до јужне Галије, затим преко Алпа и у Италију, у походу на Рим.

До сада је најјачи археолошки доказ њиховог похода био оно што се сматра изроварено тло и други трагови које су ове џиновске животиње оставиле пролазећи кроз алпски превој на данашњој граници Француске и Италије.

„Ова кост би могла да буде прекретница. До сада није било директног археолошког сведочанства о употреби ових животиња“, рекао је за Лајв сајенс, Рафаел Мартинез Санчез, археолог са Универзитета у Кордоби и главни аутор студије.

Тајанствена кост ископана је 2019. године и у почетку је збуњивала научнике јер није одговарала ниједној домаћој животињи. Тек годинама касније препозната је као десна карпална кост слона, односно „зглоб“ његове десне предње ноге, што је еквивалент ручном зглобу код људи.

Истраживачи сматрају да је овај слон тамо доведен као ратна животиња од стране Картагињана.

Келтско упориште

Кост је пронађена током археолошких ископавања на локалитету утврђеног иберијског села, у слоју земље који је методом радиактивног угљеника одређен на старост од око 2.250 година, пре него што су Римљани преузели контролу над регионом око 150. године пре нове ере. Римљани су оваква утврђена насеља називали onnuda. Често су их користили древни Келти и обично су била грађена на врховима брда, али се ово налазило у одбрамбено повољном завоју реке.

Картагина, древна феничанска држава на обали данашњег Туниса, доминирала је Средоземљем пре успона Римског царства, а њена флота ратних бродова била је посебно на гласу. Иако није била позната по копненог војсци, захваљујући талентованом генералу Ханибалу Барки, била је достојан противник Риму.

Водила је два пунска рата против Римске републике, који су се углавном водили око контроле стратешких области западног Медитерана, док је Трећи пунски рат вођен у Африци и означио је крај Картагине.

Чини се да је картагинска војска, стационирана у близини током Другог пунског рата (218–201. п. н. е.), била умешана у битку код древног утврђеног села близу Кордобе и да је слон страдао у тим борбама, навели су истраживачи у студији.

Други знаци војног сукоба на том локалитету укључују 12 камених кугли за које истраживачи сматрају да су биле муниција за картагинске катапулте.

Изгледа да је највећи део костура слона иструлео, али је карпална кост била заштићена урушеним зидом. Ипак, не искључују могућност да је кост сачувана зато што је била узета као сувенир, будући да је довољно мала да се носи.

Мартинез Санчез је рекао да за сада није могуће утврдити да ли је животиња била азијски слон, врста коју је грчки краљ Пир из Епира (познат по изразу „Пирова победа“) користио против Римљана око 10 година пре Првог пунског рата или нека данас изумрла врста афричког слона коју су Картагињани радије користили као ратне животиње.

Ханибалов поход

Картагински генерал и племић Ханибал Барка започео је свој чувени напад на Рим око 218. године пре нове ере, водећи своје војске у Италију дугим путем преко западне Европе. Већина његових ратних слонова није стигла дa се сукоби са римским легијама, пошто је угинула током преласка Алпа и током изузетно хладне наредне зиме у северној Италији.

Упркос томе, Ханибал је успео да са већим делом војске пређе на Апенинско полустрво и годинама се успешно бори са Римљанима, почевши са битком код Требије.

Уследила је битка код Трезименског језера, где је Ханибал уништио војску Гаја Фламинија, тако што је извео изврсну заседу, чекајући да легионари уђу у дугу, мочварну и магловиту долину језера, када их је изненада са свих страна напала картагинска војска.

Наредне године нанео је Римљанима најтежи пораз у историји у бици код Кане. Ханибал је извео маневар двоструког обухвата, који се до данас изучава у војним школама. Намерно је ослабио центар своје војске како би римске легије пробиле кроз средину, а онда се са бокова на њих стуштио коњицом. Резултат је било потпуно уништење и више од 45.000 убијених легионара.

Ханибал је 203. године пре нове ере био принуђен да се врати у Картагину како би бранио град од римских напада. Ипак, Картагињани су на крају изгубили Други пунски рат против Рима, као што су изгубили и Први пунски рат више од 20 година раније.

Око 50 година касније, Рим је покренуо и Трећи пунски рат, који су ослабљени Картагињани такође изгубили, што је довело до њихове пропасти.

Истраживачи су нагласили да слон који је угинуо у близини Кордобе није могао бити један од „легендардних примерака“ који су са Ханибалом прешли Алпе.

Ипак, ова кост је реликт древних пунских ратова за превласт над Медитераном и представља „пролазак џиновских ‘тенкова античког доба’ кроз Иберијско полуострво“, како су истраживачи написали.