„Ехо прошлости“ Драгана Мартиновића Мартина пред Шапчанима

После низа година, донео сам у свој Шабац ново, а старо, и зато сам изложбу назвао Ехо прошлости, каже Драган Мартиновић, који је, радећи девет сати дневно, и даље један он најплодотворнијих сликара данашњице.

Мајстор изузетног дара, педагог, један од оснивача Мачванске сликарске школе, радовима открива поруке минулог живота и духа људи равнице, доносећи као лековити мелем, осећање мира.

„Пребрзо пролазе ти неки модни трендови, возови, новотарије, а да се заправо сећамо оних који дуго трају. И то је моја амбиција. Педесет година ће бити за две године, откад сам први пут излагао, али прича коју ја причам је за мене још увек неиспричана. И прилазак новом празном платну је иста радост, као кад сам бежао из школе да сликам“, објашњава Драган Мартиновић Мартин, аутор изложбе. 

Мартиновић је добитник ордења и признања, заступљен у светским галеријама. Стручњаци кажу да је на ликовном хоризонту својеврсни естетички и етички коректив, јер његова дела лако комуницирају са публиком.

„То је уметник који се бави традицијом, историјом, етнологијом, али кроз један врло специфичан начин, кроз једну дубоку причу о нама, о народу, старим временима, али и кроз његову, некакву метафизичку, дубоку причу са једном, рекла бих, рембрантовском светлошћу“, каже историчарка уметности Соња Петровић Јагић.

Драган Мартиновић одрастао је поред оца, позоришног редитеља и сликара, и радо се сећа гиманзијских дана у Шапцу, анегдота са прве изложбе, корзоа и шабачких мангупа од којих је научио крилатицу која му је и данас водиља: „Ко у Шапцу успе, може било где на планети“.

„Идем у недељи пет дана уместо у школу, ја идем у музеј, док ме Радован Миразовић није угледао и рекао: 'Дечко, дођи овамо! Ко си ти кад сваки дан долазиш у музеј?'. Ја му кажем, он ме изгрли и изљуби и каже: 'Па ти си мог пријатеља син', а ја њему кажем: 'Немојте рећи моме тати, ја већ имам 30 неоправданих'. Он каже: 'Мицо, увуци папир са меморандумом у машину' и напише ми оправдање да директор музеја правда моје часове у школи“, прича Мартиновић.

Иако изложба у омиљеном Шапцу носи назив Ехо прошлости, Мартиновић је, кажу многи, визионар који је своју уметност довео до неслућених граница, тешко достижних.