И после три деценије „Ћелава певачица“ на сцени Шабачког позоришта

Вечно млада, култна представа за коју се у Шапцу увек тражи карта више, а публика делове овог комада зна напамет. Опет су се Шапчани смејали до суза, а затим је било веома емотивно када је после дугог аплауз на сцену изашла Анета Томашевић и присетила се колега из прве поставе који више нису међу нама. Ово је комад који је доживео светску каријеру и добио више награда, али и обележио животе шабачких глумаца и редитеља Никите Миливојевића који је овде почео своју каријеру.

„Као да сам упао у неки времеплов. Чудно је. Необично. Врло неко посебно узбуђење да уђеш у нешто што си радио пре 30 година. Некако, то није прича о дуговечности једне представе. Јесте, то је јако важно и можда једном у животу човек може да доживи тако нешто, да му представа живи 30 година. Просто невероватно. Али истовремено, сад сам осетио, када сам видео глумце и мало кренули са успоменама, да је то у ствари не само прича о једној представи, животу једне представе, него о самом животу“, каже Никита Миливојевић.

„У представи је све као што је и у животу. Неки су, нажалост, отишли из представе, нису више са нама. Неки други су дошли. Нека публика по 20 пут ће то да гледа, нека први пут“, додаје редитељ.

„Врло ми је занимљиво сада да, рецимо, Љуба Баровић, који је игро улогу Ватрогасца, седити у гледалишту, а његов син игра на сцени и у његовом костиму.“

„Знам тачно идеју због које сам ово радио. То је 1994. година када је наша стварност и наш живот био окренут потпуно на главачке. И ја сам хтео у ствари ту неку нелогичност, несхватљивост, неразумност свега око себе да имам на сцени, тако да је Јонеско био идеалан“, објашњава Миливојевић.

„Срећа, па сам у то време имао и једно разумевање и огромну подршку Златице Поповић, тадашње управници, једне предивне жене која се тада нашла на мом путу, и ја на њеном. Сва срећа, па смо се онда дружили, подржавали, веровали да ово може да успе, мада су прве прогнозе биле да можда три пута нећемо играти у Шабацу, да то нико живи неће разумети. Уместо три, одиграли смо 30 година, али то је тако у позоришту, као и у животу“, закључује Никита Миливојевић.

„У години првог извођења 1994. Ћелава певачица је уврштена у првих пет представа у земљи. Побрала је бројне награде и признања по свим фестивалима, а на светском Фестивалу Јонеска завредила је награду за режију, глуму и представу у целини“, подсећа в. д. Управница Шабачког позоришта, Александра Делић.

„Надамо се будућној успешној сарадњи са Никитом Миливојевићем. Ћелава певачица је најстарија играјућа представа у Шапцу, Перикле је најнаграђиванија, а заједничко им је да су обе Никитине. Постоји ли боља улазница за једног редитеља који је, узред буди речено, и наш велики пријатељ“, наглашава Делићева.