Отворена изложба Саше Марјановића „Зашто сам ја баш ја, а не ти“

Сликарство Саше Марјановића одликује својеврсна меланхолична запитаност над животом, над феноменом постојања и пре свега над феноменом детињства. Доживљаји детињства нису романтизовање, идеализовање, пуноћа живљења већ сагледавање света и анализа властитог Јa.

„Чини ми се да Саша Марјановић хоће да ухвати онај тренутак када дете из детињства прелази у свет одраслих, заправо ону крхку и несигурну равнотежу, како каже Иво Андрић, која постоји између света детињства и света одраслих. Дете је још увек дете, фасцинирано и зачуђено животом али једном ногом је закорачило у свет одраслих, где га чекају бриге, одговорности. Сви они замршени односи какве ми познајемо“, истакао је Војислав Карановић, ликовни есејиста.

Реализам кога прати мистичност, фигуративно сликарство и фотографска прецизност ликовни су израз Саше Марјановића. Представио се цртежима, уљем на платну и видео-анимацијом. Дела представљају дијалог аутора са лирским монолозима и филмовима који су га инспирисали као вид прожимања уметности.

„Код одређених аутора сам налазио везу попут књижевности, рецимо код Марсела Пруста где он говори о Свану, Свановом детињству. То ми је био један импулс у једном тренутку. Онда сам, откривајући различите ауторе као што је Тарковски где он говори у филму Огледало, то је потпуно аутобиографски филм. Уствари видите да можете да будете и лични а и негде да обухватите један универзални проблем који се константно појављује кроз време“, објашњава ликовни уметник Саша Марјановић.

Дела су црнобела и представљају својеврсну игру светлости и сенке. Колорит је присутан на само две слике где је уљаним бојама приказан дечји бег од садашњости.