Јефимијини дани у манастиру Љубостиња, награђени најбољи песници
У Трстенику је одржана 37. духовно културна манифестација „Јефимијини дани“, која се традиционално одржава у част прве српске песникиње чија су дела међу најзначајнијим страницама српске средњовековне књижевности. Овогодишњи лауреат је књижевник Ђорђо Сладоје коме је награда уручена у манастиру Љубостиња.
Два записа деспотице Јелене, монахиње Јефимије даривана су манастиру Хиландар, док се Похвала Кнезу Лазару коју је везла златним концем на свили чува у Музеју Српске православне цркве. Њен значај за културно наслеђе је вечан и немерљив.
“Она није била ктиторка ниједне задужбине, није сазидала ниједну цркву, али је својим делима оставила значајан траг потомству. Организујемо маснифестацију већ 37. пут и трудимо се да и ми будемо на неки начин задужбинари њеног наслеђа", рекла је Јелена Вукчевић из организационог одбора.
“Ми знамо да је кнегиња Милица жена кнеза Лазара, а Јефимија жена деспота Угљеше, али осим што су оне биле нечије жене оне су биле и креатори културе. Биле су баш на овом месту упућене једна на другу и решавале важна питања у компликованим историјским околностима“, рекла је Милица Вучковић, књижевница.
Награду “Јефимијин вез” за збирку песма “Димни знаци” која је од стране жирија једногласно проглашена најбољом добио је песник Ђођо Сладоје.
“Љубостиња је веровали или не девети манастир у ком примам књижевна признања. И то ми чини велику част. Неће деловати као фраза кад кажем и обавезу, јер награђени увек кажу како их то обавезује да ће боље писати. Награда не може томе допринети. Љубостиња има једну посебну тежину заправо, једну светлост која зрачи“, рекао је Ђођо Сладоје, песник.
На завршној вечери у порти манастира Љубостиња своју поезију читали су сами аутори. А стихове “песникиње бола и туге" , како је Јефимију називао Милан Ракић, говорила је глумица Јелица Ковачевић.
Коментари