Радомиру Уљаревићу и Гордани Ђилас уручене награде Задужбине Бранка Ћопића

Међустаница Радомира Уљаревића може се читати као књига цртица, песмица у прози, романа у једној реченици или есеја о пишчевој поетици.

Жири оцењује да је необична и духовита. Грађена је попут мозаика. Склапају је записи о људима и речима на путовању између сна и јаве.

„Има читав низ јунака. Свака прича има неког другог јунака. Главни јунак је неки извесни Нико или Нико, ја не знам. Али сви ти јунацу су један заједнички јунак. Имена су небитна, то су инперсоналне личности које се појављују у књигама, у причама, али су се они наметнули, просто су дошли са својим именима. Ја сам са њима полемисао чак и сад полемишем. Док сам писао те приче наговарали су ме да крај не буде баш такав, да нешто изменим. И то врло реално су ме убеђивали. И то ми се дешава где сам себе хватам у расправи с њима, готово наглас“, признаје Радомир Уљаревић.

Књига Хватање месечине већ у наслову има један од омиљених Ћопићевих мотива – месечину. Она, по мишљену жирија обасјава стихове о чаробној игри јунакиње Гордане Ђилас и њеног деде. Поезију одликују емотивност али и промишљање.

„Хватање месечине је потрага за мојим прецима и мој покушај да их све окупим на једном месту, на једном небеском месту у једном сазвежђу близу месечине и да ту нађем неко упориште у овом савременом свету, да спознам ту традицију, то искуство са којим су ме они научили и да пренесем у стихове. Што се тиче тог прожимања са Ћопићевим делом, ту налазим ту заједничку црту коју сам научила од њега, а то је топлина и љубав према свом роду“, наводи Гордана Ђилас.

Награда у знак сећања на лик и дело Бранка Ћопића за изузетно прозно и поетско дело додељена је тридесет трећи пут.