Почео 13. Београдски фестивал европске књижевности

Увек под истим мотом: „Најбоље од свега. Најбоље за све.“ И овај тринаести Фестивал европске књижевности отвара важна, питања. Попут наслова првог панела, а које гласи „Зашто песници пишу романе?”.

„Два су кључна разлога која су нас водила према овој теми. Најпре чињеница да је роман постао главни жанр савремене књижевности, у глобалном, и у европском, српском контексту. С друге стране, поезија која је некада била краљица свих културних и књижевних дисциплина, она је маргинализована у највећој могућој мери, гледано са становишта читаве њене историје“, напомиње Гојко Божовић, оснивач Фестивала.

Бојан Васић, добитник значајних песничких награда, иако поезију доживљава као део свог идентитета, начинио је искорак у прозу. И својим романом првенцем Властелинства ушао у уже изборе за Нинову и награду Београдски победник. По Васићу, искорак песника у прозу је питање зрелости, као и жеља за истраживањем.

„Приближавају се песници роману, али чини ми се и да се роман приближава поезији, јер данас имамо, и не само данас, него претходну деценију и по, поплаву такозване аутофикције. Али када погледате аутофикцију, какав је наратор, какав је аутор аутофикције, чини ми се да је он близак позицији лирског субјекта. И то је место, у ствари, где се сусрећу наративно и лирско. То је као да сам роман, по природи ствари, онакак какав се данас пише, очекује да песник уђе у њега“, сматра песник Бојан Васић.

Актуелни добитник Дисове награде, Ненад Јовановић, поред поезије, пише приче, драме, а у својој књижевној биографији има и један роман.

„У неколико наврата сам искорачио из тог књижевног жанра у случајевима када сам осетио потребу да постигнем неке ефекте којима се поезија не нуди, баш“, каже Ненад Јовановић.

До караја недеље очекују нас још две фестивалске вечери и дружење са немачким писцем Луком Кизером, словеначком ауторком Габријелом Бабник, шпанским балканологом Мигуелом Роаном и нашим писцем Веселином Марковићем.