Ретроспектива кроз стваралаштво у сценографији и сликарству – објављена монографија о Герославу Зарићу

Између света маште и реалности, сценске метафоре Герослава Зарића успевају да креирају илузију која уверава гледаоца у истинистост приче. Монографија је ретроспектива његовог опуса, која кроз поетизирану биографију мапира моменте који су утицали и одредили стваралаштво у сценографији и сликарству.

Позоришна бранша добила је једну врсту уџбеника.

„Уџбеника у којем се прво чује Герина реч, Герина мисао сценографска, његова идеја, његов став. Не само према сценографији и феномену ликовности позоришно-сценског дела, него и према театру као уметности”, рекао је Александар Милосављевић, позоришни критичар и припређивач књиге.

Од плавичастих брда детињства, уметнишке школе у Нишу, Академије примењених уметности, прве сценографије у позоришту, уметничког покрета нова осећајност, прве Стеријине награде и свих потом, Зарић је увек био у потрази за сопственим изразом, ка савршеној сценографској хармонији.

„Герина решења су таква да покрећу. И када се отвори завеса ми то доживимо. Тај флуид који се успостави између гледалишта сцене, између текста, режије и слике. То је нешто што је Гера”, изјавио је Небојша Брадић редитељ.

За Зарића, само је Живадин Митровић, историчар уметности и публициста, његов пријатељ, знао да направи такву монографију, да погледом на њу човек може да каже ево где је прошао живот.

„Са друге стране када види збир свих ствари схвати да није безвезе протраћио време и живот”, поручује Зарић.

Од пролећа 1980. и прве сценографије светови Герослава Гере Зарића дају интонацију позоришним композицијама.