Сузани Ивањац и Вери Јанковић Раичевић уручена награда за лепоту говора „Радмила Видак“

Сузана Ивањац професионалну каријеру почела је 1993. године у Телевизији Приштина, најпре као спикер у Информативном програму, да би касније обављала различите послове у скоро свим редакцијама – од спикера и водитеља, преко новинарско-репортерског рада на терену, до посла уредника сложених емисија.

Од 1999. године и измештања Радио-телевизије Приштина у Прокупље наставља са радом на радију и телевизији, а затим прелази у Информативни програм Телевизије Београд. Била је ангажована и у дописништву РТС из Куршумлије, где је, поред уређивачког посла, имала запажену менторску улогу у обучавању млађих кадрова. Каријеру је наставила у Међународном Радио Југославији, где је била уредник и водитељ Видео вести, а затим као спикер Радио Београда 2, где до пуног изражаја долазе богатство њених говорних нијанси и мелодиозност гласа.

„Сузана Ивањац правилном дикцијом и артикулацијом, бојом гласа, јасним и разговетним казивањем у најбољој традицији спикера Радио Београда доприноси неговању језичке културе и очувању српског језика“, наводи се у саопштењу жирија.

Вера Јанковић Раичевић започела је водитељску, а касније и новинарску каријеру 1982. године у родном Крагујевцу, где је, према мишљењу тадашњих спикера ове куће, „због радиофоничне боје гласа и добре дикције“ постала један од препознатљивих „гласова“ Радио Крагујевца. По доласку у Београд и уписивању студија на Факултету политичких наука, пролази и строгу аудицију за Други програм Радио Београда, где је највише радила за емисије „Зелени мегахерц“ и „Нико као ја"“.

Са 26 година постала је део новинарске редакције Београдског ТВ програма. Уређивала је и водила емисију „Србија данас”, а од 1994. била је уредник и водитељ Трећег и Првог Дневника и извештач из Републичке и Савезне скупштине. Радила је рубрике за емисију „За и против“, за Дневник РТС и емисију „Грађанин”. Аутор је више емисија серијала Информативног програма „Траг“ и подкаста „Сазревање“.

„Вера Јанковић Раичевић гласом и дикцијом употпуњује своје новинарско умеће показано у различитим информативним емисијама Радио-телевизије Србије. Свесна је значаја добро изговорене речи, а захваљујући њеној интерпретацији и логичном току изражавања до гледалаца и слушалаца на прави начин стиже суштина вести“, стоји у образложењу жирија за награду „Радмила Видак“.

Жири за доделу Награде „Радмила Видак“ радио је у саставу: проф. др Срето Танасић, председник Одбора за стандардизацију српског језика, (председник жирија) и лекторке Радио-телевизије Србије Наташа Шуљагић и Зорица Мићић.

Добитницама су награде уручили генерални директор Радио-телевизије Србије Драган Бујошевић и Љиљана Марковић, легендарни спикер и водитељ Радио Београда и Телевизије Београд, једна од ранијих добитница Посебног признања „Радмила Видак“ за дугогодишњи допринос неговању лепоте говорног израза. Присутне су, у име организатора награде поздравили Радован Пантовић, вршилац дужности главног и одговорног уредника Радио Београда 2 и Снежана Стаменковић Јојић, уредница „Културног дневника“.

Међу досадашњим лауреатима Награде „Радмила Видак” су Жарко Обрачевић, Дејан Ђуровић, Драган Вучелић, Душица Мијатовић, Весна Радосављевић, Марија Митровић Јокић, Александар Божовић, Весна Лончаревић, Небојша Котлајић и Миран Ђевеница. Посебно признање за дугогодишњи допринос неговању лепоте говорног израза уручено је Љиљани Марковић, Светиславу Вуковићу, Данки Нововић, Стаки Новковић Ђорђевић, Марији Боровац Славковић, док је овим признањем прошле године овенчана Драгана Кауцки, доајенима спикерског, водитељског и новинарског посла на програмима Радио-телевизије Србије.

Специјалним признањем „Радмила Видак” раније је награђен и ауторски тим емисије Првог програма Радио Београда „Српски на српском” која на сажет и духовит начин, у драмској форми, обрађује честе језичке недоумице, а једно изванредно признање претходних година добио је и колега из Радио Новог Сада Слободан Шорак.

Радио-телевизија Србије установила је пре десет година награду за лепоту говора која носи име Радмиле Видак, првог лектора Радио-телевизије Београд и велике језичке просветитељке, која се деловањем у програмској свакодневици телевизије и радија истрајно борила за коректност акценатског интерпретирања и стилску лепоту изговорене речи. Награду додељују Радио Београд 2 и Културно-уметнички програм Телевизије Србије.