Лидија Димковска представила у Београду роман "Non-ui"

Предисторија, односно иницијални заплет одводи Сплићанку Недјељку, која се у поратним данима заљубљује у италијанског војника Карла, на пут у сицилијански градић Кастеламаре дел Голфо, где ће након 1947. године наставити да трајно живи.

Нарација се одмотава кроз неформална писма њене унуке Неде и баке чије име носи, протежући се све до 2016. године, када је роман на македонском први пут и објављен.

„Ово је прича у ствари о идентитету, о томе да сваки човек мора наћи неко своје место под Сунцем, своје место у свету и како та генерацијска разлика међу њеним синовима, који нису научили хрватски, и унуком која је једина од свих научила хрватски, у ствари постане егзистенцијално питање. Исто тако желела сам и испричати једну међугенерацијску причу јер ми смо се некако одаљили од наших старих рођака, бака, деда и некако нам не требају више њихове приче. Млада Недјељка која овде наступа у овом роману баш супротно од тога – она жели слушати своју баку и жели говорити са њом“, објашњава књижевница Лидија Димковска.

Млада Недјељка у каснијој фази романа посећује Сплит, родно место покојне баке која је тамо одлазила свега два пута након исељења на италијанско острво.

„Баш тада, 2016. године, када млада Недјељка дође у Сплит, у Европи се догађају такве ствари због којих би се њена бака срамила. Нешто што је повезано, не само са њиховим личним животом него и са бивањем у Европи, са тим како се у Европи враћа на неки начин фашизам“, рекла је Димковска. 

Дијалошко-епистоларна форма приповедања, ауторкин је сигнал о проблематици недостатка разговора која карактерише савремени живот - његов деманти јесте дубока веза између две жене удаљене временом, традицијом, политичким структурама, али духовно веома блиским.