Представљена монографија „Уметност интерпретације“, Александра Сердара

Монографија се бави се најнеухватљивијом, а ипак најзначајнијом области свих извођачких уметности – интерпретацијом.

„Мислим да је организација кључна у свим сферама живота. Из организације долази слобода. Како су велики пијанисти говрили, у музици су најважнији време и звук. Све остало је записано.Време је једно од најважнијих елемената с обзиром да се оно дели на ритам и на пулс, па кажемо да је ритам субјективан, а пулс објективан“, наводи Александар Сердар, аутор књиге и пијаниста.

Уметност интерпретације доноси и теоријско-историјски увод, педагошку генеалогију школе која води линију још од Бетовена, а чији су носиоци Артур Шнабел и Леон Флајшер, ауторов професор на конзерваторијуму у Балтимору.

„То је био један изграђен систем у потпуности, где се нотном тексту од првог момента упознавања са њим приступа као једном процесу који ће нас у крајњем циљу довести до идеалног извођења.Такода су заиста ти његови лични увиди веома драгоцени и ова књига добија једну тежину научног рада, педагошког приручника, методског упутства, већ и личне импресије и личног сведочанства професора Сердара у сарадњи са његовим професором“, рекла је Ивана Медић, научни саветник Музиколошког института САНУ.

Како је напоменула Соња Маринковић, професор Факултета музичке уметности, ове значајне монографије не би било да није било пандемије ковида, која је унела паузу у ауторов интензиван извођачки распоред, те је тако убрзан процес (теоријског) промишљања, односно писања.