Светски дан радија – традиционални медиј који је искористио појаву интернета

Госпођо Ракитић, Радио Београд током века постојања, посебно у кризним ситуацијама, је показао да је медиј коме се највише верује. Шта одржава то поверење?

– Поверење стварају људи. Иако је важно за радио као медиј, истаћи ту ствар. Јер наши слушаоци се везују за гласове које чују на радиопрограмима. И морам да кажем, за ових 100 година постојања, конкретно Радио Београда, наши слушаоци радио прате, па има и оних који слушају Радио Београд већ 70 година, на пример. И то је заиста за нас једна врло важна чињеница, зато што, захваљујући том поверењу, ми градимо и наше даље програмске садржаје, планирамо оно што ћемо понудити нашим слушаоцима.

А када је реч о кризним ситуацијама, радио ту има заиста невјероватну моћ. Људи се вежу за глас и јако им значи тај осјећај сигурности. Зато што нас замишљају као неке мале невидљиве људе у магичним радијским кутијама, они стварају ту неку везу са нама као да смо им чланови породице.

На пример, у време короне много људи је било у кућама и толико им је значило, нарочито онима који живе сами, да чују тај неки глас с друге стране, који је њихова веза са светом у том тренутку, који ће их умирити, рећи им како је тренутна ситуација, што се тренутно ради на заштиту грађана, рецимо од коронавируса.

Други пример који је адекватан за напоменути је, рецимо, време поплава које смо имали пре неколико година, када није било струје, рецимо у обреновачкој околини, није било агрегата. Људи су, захваљујући једној малој батерији, једном малом транзистору који може свуда да се набави, слушали управо радио станице које су могли у том тренутку да ухвате, зависи где су се налазили, Радио Београд свакако свуда као национални емитер, градили то поверење, веровали нам каква је ситуација и на основу тога били некако спокојни, чак и ако је ситуација на терену за њих у том тренутку изгледала безнадежно.

Госпођо Раковиц, радио је заиста препознат у медијском систему Србије. Ви сте радили на медијској стратегији и упознати сте с тим како се данас радијски програми боре за публику. Колико је та борба изазовна?

– То јесте велики изазов и ми на томе радимо свакодневно. Ја као неко ко је представник комерцијалних медија у Раб Србији и Накси радија, то већ годинама радим. Ми се заправо боримо за знање. И основна ствар је да едукујемо људе који раде на радију и да радио заиста буде на некој тој светској лествици. И много смо на томе урадили, наши Радио дани које ево 27. пут одржимо, управо ће дати то знање. Из целог света долазе предавачи који заправо обучавају људе радијске да радио буде што бољи.

Нама није важно ту негде ко је и каква је конкуренција између једних и других. Нама је битно јако да је радијска индустрија јака јер онда ће сваки радио бити јак. Значи нама је изазов, знање, искуство али у томе се јако добро сналазимо.

А не можемо да не поменемо дигитализацију. Она напредује, али и радио уз њу. Да ли је он основа за интернет и дигиталне платформе или се они не допуњују временом? Какав утисак имате?

– Радио као један традиционалан медиј је заправо искористио појаву интернета да надогради све своје капацитета. Технологија иначе развија радио у три правца. Један правац је тај новинарски, где је потребно, како је Маја поменула, знање. Да новинари прилагоде своје вештине новонасталним околностима и сада производњи нових радијских формата.

Сада смо видљиви и на друштвеним мрежама, видљиви смо на интернету. Имамо апликације, користимо све могућности за стримовање нашег програма у онлајн сфери. Други правац је пласман тих производа, дакле, управо на тим неким новим каналима комуникације, као што је Дуб плус, као што су рецимо стримови наше платформе и слично.

Трећи правац је наравно сама организација медијских кућа, где је врло важно сада прилагодити пословање мултиплатформности, мултимедијалности и сл.

Тако да дигитализација је заправо врло изазован процес, али пошто је радио врло флексибилан медиј и врло прилагодљив, ја мислим да је радио успео да надмаши чак и оно што су и највећи скептици мислили да се радио у томе неће снаћи.

Колико доступност радија утиче на његов опстанак?

– Па много. Најбитније је да радио буде доступан, зато и радимо на томе да интернет који је дао крила радију, заправо, отвори неке нове могућности кроз разне платформе. Ево имамо платформу РТС-а, имамо Максиплејер. Значи почетке нечега како ће радио изгледати у будућности, јако нам је важно да се појавимо на платформама, да имамо дигиталне радио станице, уз наравно ФМ. Јако нам је важно да свим радио станицама Дуб плус буде доступан, јако нам је важно да се појави 5Г мрежа и да кроз то се чује радио, јер то су у стварни начини да људи што боље и брже дођу до радија. Људи воле радио, верују у радију, значи сада је само до нас да пружимо могућност сваком човеку да дође до радија.

Поменули сте будућност радија, можемо ли да претпоставимо како ће радио изгледати у будућности?

– Са обзиром на то да радим на радију и да га изузетно волим као медиј, да сам на њему више од 30 година, мислим да ће радио у будућности изгледати још боље, да ће звучати сасвим сигурно најбоље до сада, јер ево после 100 година Радио Београд улази у нови век, а самим тим и радиодифузија у Србији, јер ово је на неки начин, да кажемо, јубилеј свих радио станица, које обележава и данашњи светски Дан радија и уопште век постојања радија на овим просторима.

Дакле, видим рецимо будућност радио Београда на РТС Звуку, на РТС Планети, на интернету, на Дуб плусу са својих осам програма, а верујем још и више програма са бољом програмском понудом, које ће бити не само на линеару него и на дигиталу и једну сасвим светлу и надам се још лепшу будућност него што је садашња стварност, наглашава на крају гостовања у Дневнику, Наташа Ракетић.