У музеју МоМА ремек-дела Пабла Пикаса први пут после 100 година
У Музеју модерне уметности у Њујорку, изложба Пабла Пикаса побудила је изузетно интересовање јер посетиоци могу да виде ремек-дела која нису излагана 100 година. Како тврде експерти, реч је о поставци која ће пружити увид у Пикасову уметност и комплексност личности зачетника апстрактне уметности, почетком 20. века. Изложба ће бити отворена до 17. фебруара.
На изложби Пикасо у Фонтенблоу представљена су дела различитих фаза Пабла Пикаса који је са Жоржом Браком, зачетником кубизма, трасирао пут модерне уметности.
Куриозитет је што су представљена дела ране и касне фазе кубизма, тако је премоштен један од најзначајних периода сликаревог стваралаштва – први пут су та дела истовремено пред публиком.
Слике на гигантском платну од по два метра красиле су зидове гараже атељеа, а одражавају специфична стања с којима се уметник суочавао током 1921. године у Фонтенблоу.
Питорескни градић и његови пејзажи, оставили су снажан печат у Пикасовом сликарству. То је била једна од најплоднијих фаза, у богатој каријери уметника, кажу експерти, а у поставци су и најбољи примерци Три музичара и Жене у пролеће.
„Када је сликао Пикасо никада није унапред планирао свој рад, он је интуитивно пратио ток својих мисли, и онда би рекао: ‘Завршио сам али слика ће мењати перспективу и оно што представља, зависно од онога ко је посматра.’ И то је значило, да предзнање онога ко посматра слику, потиче и од социјалних и културних разлика и перспективе, али и одражава аспирације и мишљења о слици сваког од нас. Та мишљења су некад потпуно различита, чак и контрадикторна“, објашњава Ен Јумленд, кустоскиња изложбе.
Шпански уметник Пабло Руиз Пикасо, преминуо је у 92. години. Сликао је до тог последњег дана 1973, оставио је велико наслеђе са више од 6.000 слика, скулптура и цртежа.
Прославио се кубизмом, и делима апстрактне уметности. Неуморно се борио са моралним стегама у уметности и друштву, а то се на аутентичан начин одразило и на његова дела. Узор су му били Веласкез и Ел Греко, међутим остао је наклоњен иновацијама, револуционарним теоријама и техникама, које су темељ савремене уметности, кажу историчари уметности.
Коментари