Бојкотом до промена – колико ће најновија криза обликовати будућност Песме Евровизије

У готово 70 година дугој историји, Песма Евровизије је од једног малог фестивала, уз многобројне реформе и промене, дошла до вишедневног музичког фестивала због чијих резултата неретко стрепи читава Европа.

Управо су резултати и правила били најчешћа тачка спорења јавних сервиса и емитера који сваке године шаљу певаче као представнике својих земаља, а до реформи се најчешће долазило захваљујући претњама о повлачењу и бојкотом фестивала.

Од првог такмичења, које је одржано у швајцарском Лугану 1956. године, током шездесетих број учесника нарастао је на 16 и тада је фестивал бележио популарност, али и континуитет међу тадашњим слушаоцима, али и све већем броју гледалаца који су набављали телевизијске пријемнике.

Прва криза – бојкот због нејасних правила о победнику

У Мадриду је 1969. године одржана Песма Евровизије након победе Шпаније у Лондону годину дана раније. Сценографија у Краљевском позоришту коју је израдио Салвадор Дали остала је у сенци до тада незабележеног резултата – четири земље на врху табеле имале су исти број поена.

Тадашњи правилник није предвидео шта се догађа уколико две или више композиција има исти број поена, па су Шпанија, Холандија, Велика Британија и Француска проглашене за победнике фестивала у Мадриду.

О томе колико челници нису размишљали да је такав исход могућ најбоље говори анегдота забележена на једној проби уочи фестивала.

Водитељка такмичења у Мадриду Лаура Валензуела је за време пробе питала тадашњег извршног супервизора „Песме Евровизије“ Клифорда Брауна како да се понаша у случају да више песама које су на првом месту има исти број поена.

Браун јој је самоуверено одговорио: „Не брините, то се неће догодити“.

Домаћин је следеће године била Холандија, која је одабрана бацањем новчића, а одлуку о бојкоту такмичења у Амстердаму донеле су Шведска, Финска, Норвешка и Португалија, а на такмичење се није вратила ни Аустрија која није послала представника ни у Мадрид.

Као разлог повлачења навели су нејасна правила у вези са одређивањем победника, иако су организатори већ 1970. године, увидевши пропуст, увели могућност поновног гласања за земље које имају исти број поена.

Систем гласања је измењен 1971. године, а препознатљиви начин гласања са чувених 12 поена уведен је 1975. године када је одржана прва Песма Евровизије у Шведској.

Реформа финансирања – ко треба да плати организацију фестивала

Након тога, све док такмичење није било организовано у Шведској 1975. године, није било повлачења са такмичења и на готово сваком фестивалу наступали су представници 18 земаља.

Шведски јавни сервис је испрва био неодлучан у вези са организацијом фестивала, пре свега због високих трошкова. Покушали су да преговарају са Европском радиодифузном унијом и другим емитерима да се уведе подела трошкова, односно да учесници плаћају одређену котизацију за учешће.

Ипак, Швеђани нису успели у томе и морали су сами да финансирају такмичење. Страх од потенцијалних трошкова довео је чак и до протеста на улицама шведских градова, због чега су одлучили да не учествују на следећем издању такмичења које је одржано у Хагу.

Међутим, шведска иницијатива и одлука о повлачењу допринели су увођењу нових правила које ће обезбедити стабилно финансирање такмиења, па су емитери који учествују од 1977. године били у обавези да плате регистрацију и трошкове учешћа.

Појединачна повлачења због незадовољства правилима

Наредних година није било масовних повлачења, већ су се земље повлачиле због лоших резултата или недостатка новца у буџету. Примера ради, Југославије није било на Песми Евровизије од 1977. до 1981. године, а разлог томе били су слаби резултати на претходним издањима такмичења.

Било је приметно и дугогодишње одсуство Италије. РАИ је 1997. године, без икаквог објашњења, донео одлуку да се повлачи са Песме Евровизије, а италијанских представника на евровизијској сцени није било све до 2011, када су постали део "велике петорке".

И због постојања "велике петорке", коју чине Велика Британија, Француска, Италија, Немачка и Шпанија и које су због броја потенцијалних гледалаца највећи финансијери такмичења, многе земље су негодовале, а неке су се и повукле.

Најгласнија у критиковању "велике петорке" била је Турска које од 2013. нема на Песми Евровизије. Као разлоге за повлачење навели су увођење жирија у процес гласања и правило "велике петорке" које тим земљама омогућава директан пласман у финале сваке године. Турска радио-телевизија тада је навела да сматра да правила нису фер.

Почетак нове или крај досадашње кризе

Међутим, у новије време Европска радиодифузна унија није се суочила са толико масовним бојкотом. Словенија, Ирска, Холандија и Шпанија (која је део велике петорке) истрајале су у својој одлуци о повлачењу коју су раније донеле.

На јучерашњем заседању генералне скупштине ЕБУ-а, упркос томе што је седам емитера тражило тајно гласање о учешћу Израела на Песми Евровизије, до тога није дошло, али су емитери гласали о новим правилима која су објављена средином новембра.

Самим тим, учешће Израела није било доведено у питање, па су четири земље донеле одлуку да се повуку са такмичења у Бечу.

Истовремено, Немачка, која је запретила повлачењем ако не буде дозвољено Израелу да се такмичи, поздравила је одлуку делегата, а исходом су били задовољни и домаћини из Аустрије.

Директор аустријског јавног сервиса ОРФ-а Роланд Вајсман рекао је да би због бојкота могао да буде смањен буџет такмичења, али да "шоу због тога неће патити".

Иако у Базелу прошле године није било напетости какве је било у Малмеу, када је представник Холандије и дисквалификован, многи су стекли утисак да се због строжих правила изгубио дух такмичења.

Интеракција међу такмичарима сведена је на минимум, а ни медији ни обожаваоци више немају приступ дешавањима уочи такмичења.

Различита су тумачења о узроцима који су довели до тих промена, али је извесно да су оне, макар делимично, довеле до тога да у Бечу нећемо гледати Ирску која је на Песми Евровизије победила седам пута, Холандију која је тријумфовала пет пута, Шпанију која је један од водећих финансијера такмичења и Словенију коју, макар гледаоци са простора бивше Југославије, увек воле да виде међу учесницима.

Коначног списка учесника такмичења у Бечу и даље нема, пошто је рок за потврђивање учешћа до средине децембра, али су из Европске радиодифузне уније најавили да ће сви такмичари бити познати пре 25. децембра.