Зубин Мехта воли мућкалицу, а о сличности Србије са Индијом каже: Сви говоре у исто време и свако има мишљење

Од првог наступа у Београду, пре готово шест и по деценија, Мехта је велики пријатељ Оркестра, финансијски је помогао и градњу зграде Београдске филхармоније. На турнеји у оквиру Отвореног Балкана, након Београда, наступа у Скопљу и Тирани. За Дневник је говорио о музици и о томе зашто воли Србију.

„Српска публика је врло добра. Пре неколико година радио сам са Београдском филхармонијом Малерову Симфонију број 3, јако захтевно дело које дуго траје. Публика је свих 90 минута била тиха и концентрисана и онда је аплауз експлодирао”, рекао је чувени диригент.

Прва опера којом сте дириговали је Тоска, пре тога били сте само концертни диригент. Шта је ближе вашем сензибилитету?

-Почео сам да диригујем 1962, професионално. Тада ми је то постао посао. Увек комбинујем концертно дириговање и оперу. Волим Вагнерову и Вердијеву оперу. Само од јануара радио сам Травијату, Кармен, Ђовани, Отела уз многе друге концерте, тако да их увек комбинујем.

Зашто верујете у Београдску филхармонију?

-Зато што ме много емоција веже за њу. Овде сам био врло млад и понашали су се према мени веома лепо, то не могу да заборавим. У тим годинама био сам гост многим оркестрима, и нису се тако понашали према мени. Нећу рећи ко, али једноставно нису били добри. Слично је и у Израелу, али Београд је од почетка према мени био љубазан и гостољубив.

Први пут сте у Београду били 1958. године, и у књизи Партитура мог живота наводите да сте током турнеје у Југославији видели много сличности са Индијом, шта то?

-Сви говоре у исто време. Свако има мишљење. И волимо сличну храну. Храна је овде јако укусна, али сам разочаран што тренутно у хотелу немају домаћу храну. Рекао сам то и јавно. Добар је хотел, али… Но мућкалица.