Читај ми!

Изложба „На сцени“ у бечком МУМОК-у

У бечком МУМОК-у, одржана је изложба која прати трансформације, хијерархије и политичке захтеве уметности од шездесетих година до данас. Поставка прати камуфлажне игре различитих уметничких форми у њиховом захтеву да одредјују време и мењају друштво.

Изложба је као кућа од карата сложена између фотографија две жене: На почетку плакат са Синди Шерман, у последњој соби серија са перформансом Марине Абрамовић из касних шездесетих. Прва је демистификовала женске идентитете, друга је, осим себе, оголела емотивне матрице друштва. Одмах је јасно - овде је поставка концепт, и обрнуто.

Експонати комуницирају између себе, до посетиоца стиже само низ апстрактних симбола: Клавир на коме је свирао пионир видео уметности Намџел Паик; ромска статуа слободе Емилије Ригове. Заједничка им је опседнутост експресивним и театралним.

„Питања која смо себи поставили су, која уметничка дела тематизују то експлицитно? Који радови показују сценске елементе, бину, наступе, игру, поделу улога? Почетак је са акционизмом и перформансом шездесетих година, који су свуда довели до реза. Било је готово са представом да су уметничке форме искључиво статичне. Истовремено, први пут је уметност промишљана као револуционарна полуга друштвених промена“, рекао је Рајнер Фукс.

Као што се зна, ангажована уметност није променила свет. Овде се показује како се уметност данашњице носи са тим разочарењем. Инсталација Тома Бура сведочи о отрежњењу после славља. У „Баварском ударцу" Американац Пол Макартни показује насиље испод танке цивилизацијске опне. На минималистичкој го-го бини Гонзалес-Тореса наступа плесач који мрзи посетиоце.

„Нека сценичне форме, као на пример експонат Ане Богигујан, огромна шаховска плоча изнад које лебде фигуре од картона, доносе на бину светску политику. Међу фигурама се препознају реалне особе као Кофи Анан, Владимир Путин, или философ Платон. Бирали смо радове који показују амбивалентност знања и моћи, напретка и пропасти, где се носиоци света сретну на бини и са ње синхроно развију рат и игру“, истакао је Рајнер Фукс.

Живот је само сенка, лош глумац, каже Шекспиров јунак Магбетх пред крај комада. Зато је животу потребно нешто јаче да би се боље показао на великој сцени врлина и порока. То нешто је уметност, најбоље синергија читавог снопа уметности, као на овој изложби.

уторак, 22. април 2025.
25° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом