Сликарка Снежана Петровић добитница награде „Момо Капор“

Награда Задужбине „Момо Капор“ се додељује већ 12 година, наизменично за књижевност и сликарство, области којима се он и бавио. Први добитник признања био је Емир Кустурица.

„Пошто је наредни добитник био Петер Хандке, рекла сам прошлогодишњој добитници признања, књиженици Весни Голсворди, да је ово признање одскочна даска за Нобелову награду“, каже Љиљана Капор, супруга Моме Капора и оснивач Задужбине.

Додаје да се награда додељује наизменично за две области пошто је то заједнички именитељ за Мому Капора, пошто је био академски сликар и како га је Арсен Дедић најављивао на својим концертима, наивни писац.

„Мома је говорио да се за писца не учи, него ти то бог да, као и други таленат, јер је стварно био обдарен многим талентима, а ова два су била срж његовог бића“, наглашава Љиљана Капор.

Снежана Петровић, овогодишња добитница признања истиче да је почаствована не само наградом, већ зато што она носи име Моме Капора и што је добија за комплетно стваралаштво.

Жири у саставу Дејан Ђорић, ликовни критичар (председник жирија), Драган Ј. Данилов, књижевник и ликовни критичар и галеристкиња Сања Бјелановић Јанковић једногласно је донео одлуку да је овогодишња добитница награде сликарка чија дела припадају уметничком жанру фигуративног надреализма и фантастичног сликарства. 

„Снежану Петровић жири сматра једном од најбољих сликарки у Србији. Једино је она, као професорка, сликарка, цртачица и графичарка, успела да у богатој балканској фантастичној фигурацији да нов и оригиналан допринос", истиче се у образложењу жирија.

„Једноставно, ја сликам свој живот исто онако како га је Момо искрено осликавао, тако ја на неки свој начин, фантастичан, осликавам неке своје моменте, доживљаје, емоције“, наводи сликарка.

Задужбина „Момо Капор“ између осталог организује и велике ретроспективне изложбе с обзиром на то да је он углавном више излагао у иностранству него у земљи. Поред тога, објављују се књиге и приређују позоришне представе. 

„Јако много младог света, треће, четврте генерације које су се скоро тек родиле када је Мома умро, које долазе и на изложбе, читају, цитирају га. Оно што је он написао о Београду, о нашем менталитету, то се толико цитира и у суштини видимо да се ништа није много променило“, додаје Љиљана Капор.

О Снежани Петровић

Докторка ликовне уметности Снежана Петровић, рођена је 1977. године у Новом Саду, где и данас живи и ради. Дипломирала је и магистрирала на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, а докторске студије је завршила 2015. године на Факултету ликовних уметности Универзитета уметности у Београду на студијском програму графика под менторством професора Жарка Смиљанића.

Од 2017. године ради као доценткиња на Катедри за графику Академије уметности Универзитета у Новом Саду. 

До сада је учествовала на око 220 групних изложби, а у Србији и иностранству је реализовала 21 самосталну изложбу. За свој целокупни уметнички и педагошки рад добила је десетак домаћих и иностраних награда и признања. Њени радови припадају савременом имагинарном реализму, а изражава се кроз слику, графику, цртеж и инсталације.

Специјалност Снежане Петровић као визуелне уметнице су уље на платну и дрвету, као и графичка техника мецотинте. Њени радови се налазе у многим приватним колекцијама, као и у националним галеријама и музејима широм света.