Преминуо јапански нобеловац, књижевник Кензабуро Ое

„Умро је од старости у раним сатима 3. марта“, навео је издавач Коданша у саопштењу објављеном данас, додајући да је сахрана у кругу породице већ обављена, пеноси Јапан тајмс.

Познат по својим пацифистичким и антинуклеарним ставовима, Ое је себе видео као део генерације писаца „дубоко рањених“ у Другом светском рату, „а ипак пуних наде за поновно рођење“.

Његове езотеричне приче, под утицајем француске и америчке књижевности, суочиле су се са многим проблемима од односа према инвалидитету до неповезаности између сеоских традиција и живота у великом граду.

„Поетском снагом Ое ствара замишљени свет, где се живот и мит кондензују да би формирали забрињавајућу слику данашњих људских недаћа“, стоји у образложењу Нобеловог комитета када му је 1994. године додељена награда за књижевност.

Рођен 1935. године, Ое је одрастао у шумовитој долини на острву Шикоку, удаљеном окружењу које је често призивао у својим делима као микрокосмос човечанства.

Док је одрастао, његова мајка и бака су препричавале легенде које су се преносиле кроз генерације о пркосним локалним устанцима.

Али и његово детињство је обележио рат, док је у његовим школским данима доминирала милитаристичка пропаганда.

Све се то променило након предаје Јапана 1945. и Ое је убрзо постао фасциниран демократским принципима које су заступале окупационе америчке снаге.

У свом говору на додели Нобелове награде, писац је описао тензије између традиционалне културе Јапана и његовог послератног позападњачења.

„Садашњи Јапан је подељен између два супротна пола двосмислености. И ја живим као писац са овом поларизацијом која ми је утиснута као дубок ожиљак.“

Ое је напустио своје село да би студирао француску књижевност на Универзитету у Токију, заронивши се у егзистенцијалистичку филозофију и ренесансни хуманизам.

Почео је да пише белетристику још као студент, а 1958. освојио је престижну јапанску награду Акутагава за младе ауторе са „Уловом“ — о црном америчком пилоту који су заробили јапански сељани током Другог светског рата.

Исте године, Ое је објавио свој први роман пуне дужине „Очупајте пупољак и уништите потомство“, бајку о дечацима тинејџерима који су препуштени сами себи пошто су евакуисани током рата.

Од самог почетка, обећао је да ће се његов рад фокусирати на „периферије“ друштва и обећао да никада неће сарађивати „са онима у центру ствари, који имају моћ“, рекао је у интервјуу средином двехиљадитих.

Године 1963, Оеов лични живот се променио из корена рођењем његовог сина Хикарија, који има развојне тешкоће.

Писање и живот са Хикаријем су активности које се „преклапају и обогаћују“, рекао је Ое. „То је нешто што обликује моју машту." Ое је објавио серију романа који су се ослањали на његову породичну ситуацију, укључујући „Лична ствар“ из 1964. године, у којој се млади отац који је у невољи бори да се помири са чињеницом да има сина са инвалидитетом.

Након што је Хикари рођен, Ое је присуствовао антинуклеарној конференцији у Хирошими, где је срео преживеле из 1945. који се, према његовим речима, „никада нису предали “.

То је ојачало ауторову одлучност да прихвати сопствене породичне околности, а он је документовао извештаје преживелих у есеју „Белешке о Хирошими“ из 1965.

Оеов антиконформистички став је повремено умео да разбесни јапанске националисте, који су му шездесетих претили због романа о екстремно десничарском тинејџеру терористу.

Писац је такође тужен за клевету због одломка у његовим „Белешкама на Окинави“ који говори о присилном масовном самоубиству цивила од стране јапанске војске. Дуго суђење завршено је у његову корист 2011. године.

У својим каснијим годинама, Ое је ватрено водио кампању против нуклеарне енергије, за права особа са инвалидитетом и против ревизије јапанског пацифистичког устава.

Његови упорни идеали су га такође навели да одбије Јапански орден културе 1994. године, награду коју је свечано уручује цар.

„Не бих признао никакав ауторитет, ниједну вредност, вишу од демократије“, објаснио је за Њујорк тајмс.

Иза Оеа је остало троје деце, укључујући Хикарија, који је успешан композитор.